ПОСАО ЈЕ ВРЕДАН 2,1 МИЛИЈАРДУ ЕВРА, А ГАЗПРОМ ЋЕ ГА И КРЕДИТИРАТИ И ПРЕУЗЕТИ НА СЕБЕ САВ РИЗИК
- БАЈАТОВИЋ: Добили смо најповољније финансијске услове за кредит, који ће бити одобрен по каматној стопи од 4,25 одсто годишње, са рочношћу која нам буде потребна
- Урађен је већ идејни пројекат, издата локацијска дозвола, наредних недеља се очекује и грађевинска дозвола за целу деоницу, а потом следи експропријација земљишта и на крају потписивање великих уговора о испоруци цеви и компресорских станица за српску деоницу гасовода
- Премијер Вучић открио да је са Владимиром Путином разговарао и о рудној ренти и да су се договорили да се ти проблеми решавају, нагласивши да ће садашњи лош аранжман бити учињен колико-толико бољим
- Упитан – да ли је у Москви иницирао неку тему о којој није сагласан са Русијом – Вучић је одговорио да јесте и да се плашио реакције на две теме. При том је подвукао: „Али смо ту успели да се договоримо. Не могу да кажем о чему је реч. То ћемо да решимо”
- КОМПАНИЈЕ Јужни ток Србија и Центрогаз из Русије потписале су уговор о изградњи деонице магистралног гасовода Јужни ток кроз Србију, вредан око 2,1 милијарди евра.
Уговор су потписали директори Јужног тока Србија Душан Бајатовић и Александар Сиромјатин, са генералним директором Центрогаза Станиславом Аникејевим. Они су поручили да је ово историјски дан за српску енергетику и да ће први гас потећи Јужним током кроз Србију до краја 2016. године, како је и планирано.
„Данас је завршен велики посао”, рекао је Бајатовић и поручио да потписивањем овог уговора почињу радове на Јужном току у нашој земљи.
Бајатовић је после церемоније потписивања Уговора посебно захвалио председнику Руске Федерације Владимиру Путину и премијеру Србије Александру Вучићу, који су, како је рекао, помогли да се реше нека отворена питања, што је омогућило потписивање овог уговора.
Он је најавио да ће ускоро бити потписан и уговор о кредиту за српску деоницу Јужног тока, поручивши да су обезбеђена финансијска средства и да ће компанија Јужни ток Србија тај кредит од око 700 милиона евра добити од Газпрома.
Према његовим речима, реч је о најповољнијим финансијским условима за кредит, који ће бити одобрен по каматној стопи од 4,25 одсто годишње, а како је рекао, „на рочност која нам буде потребна”. Реч је о почетном капиталу, а остатак средстава биће обезбеђен кроз пројектно финансирање, рекао је Бајатовић и додао да тај зајам неће оптеретити буџет Србије, нити допринети додатном задуживању Србијагаса. То значи да ће сав финансијски ризик за деоницу Јужни ток кроз Србију сносити Газпром, објаснио је Бајатовић.
Он је навео да је за српску деоницу гасовода урађен идејни пројекат, издата локацијска дозвола, а наредних недеља се очекује и грађевинска дозвола за целу деоницу, а потом следи експропријација земљишта и на крају потписавање великих уговора о испоруци цеви и компресорских станица за српску деоницу гасовода.
У данас потписаном уговору постоји заштитна клаузула за српске компаније, што ће омогућити да оне у што већем обиму учествују у радовима на изградњи гасовода кроз нашу земљу, пренео је Бајатовић. Он је указао да неће бити никаквих промена у управљачким правима у заједничком руско-српском предузећу Јужни ток Србија, истакавши да се ради о партнерском односу.
Центрогаз је победио на тендеру, који је компанија Јужни ток Србија расписала за извођача радова на српској деоници тог гасовода.
Уговор је вредан 2,1 милијарду евра, а деоница српског гасовода биће рађена по најбољим међународним стандардима и по систему „кључ у руке”, речено је приликом потписивања уговора у згради компаније Србијагас у Београду.
Аникејев је истакао да је ово историјски дан за Србију, али и за Центрогаз који је победио на тендеру за извођача радова, чиме је окончан захтеван посао који је трајао две године.
„Учинићемо све да максимално испоштујемо рокове које је поставио наручилац радова и рачунамо да ће српске компаније, посебно грађевинске, које су признате у тој области, моћи да учествују на пословима изградње Јужног тока”, рекао је Аникејев.
Сиромјатин је истакао да је на тендеру изабрана највреднија компанија, Центрогаз, која може да реализује овај захтеван пројекат, напомињући да Центрогаз постоји већ 40 година и да има „феноменално искуство у изградњи гасовода”.
Он је изразио очекивање да ће главни извођач радова испоштовати строге рокове изградње гасовода и поручио да ће и Србијагас и Газпром учинити све да Србија постане важно енергетско чвориште у Европи.
Деоница Јужног тока кроз Србију дугачка је 422 километра и очекује се да ће на том пројекту бити запослено више хиљада радника из Србије, а када буде изграђен пуни капацитет тог гасовода пропуштаће око 41 милијарду метара кубних гаса годишње.
СРБИЈА је добила можда најбоље услове уговора о изградњи Јужног тока рекао је премијер Србије Александар Вучић и додао да је руска страна преузела комплетан ризик.
Истакао је и да је Србија међу последњим земљама која потписује тај уговор.
На питање какву реакцију очекује из Брисела поводом потписивања тог уговора, он је рекао: „Нормалну, најнормалнију”.
„Као што у Бриселу кажем да смо за ЕУ, а да Русији нећемо да уводимо санкције, тако и овде кажем да немамо две политике, поносни смо на своју политику. За такву политику се залаже највећи број људи у Србији. И такву чисту политику водимо”, поручио је премијер који се раније данас у Москви састао са руским председником Владимиром Путином.
Уговором се гарантује енергетска безбедност нашој земљи и грађанима, рекао је Вучић, истичући да је то је велики инвестициони захват.
„Упослићемо наше капацитете и наше компаније зарадиће најмање 350 милиона евра. Да не зависимо од тога да ли ће Украјина да нам пусти гас или не у зависности од политичких односа”, указао је Вучић.
Премијер је истакао и да ће нам у економском смислу врата Москве бити отворена.
„Дао сам све од себе и борили смо за Србију и њене интересе. Мислим да смо постигли доста. Да ли је могло више, можда неко други јесте, ја нисам”, рекао је Вучић одговарајући на питање да ли се на крају посете Москви могло постићи више.
Коментаришући питање да ли постоји нека препрека на путу изградње Јужног тока кроз Србију, Вучић је РТС-у рекао да то зависи од Руса и Европљана и њиховог односа, не од нас.
„Оно што грађани Србије треба да знају јесте да ми не сносимо никакав ризик. Ми дајемо 19 милиона евра, Руси 2,1 милијарду. И да изградимо све и да неко не дозволи да гасовод ради, наша штета није никаква јер ћемо ми много више да зарадимо на грађевинским радовима”, рекао је он.
Вучић ипак упозорава да ми можемо на много места да „забрљамо” када се ради о „нашој озбиљности и марљивости”.
Захвалио се руској страни која је преузела ризик на себе и додао да кредит не враћамо у новцу него кроз транзитну цену гаса. Он је навео да смо успели да променимо начин плаћања, а да је камата остала 4,25 одсто.
Рекао је и да је са председником Русије разговарао и о рудној ренти и да су се договорили да се ти проблеми решавају. На питање хоће ли остати Русима рудна рента од три одсто, Вучић је одговорио да би он на то „гледао мало комплексиније”.
„Разговараћемо о свему томе и договорили смо формирање одређених радних група и то ћемо на такав начин да решавамо. Ми ћемо и тако лош аранжман успети да направимо колико-толико бољим”, рекао је премијер.
Када је реч о Петрохемији, Вучић је рекао да се она не поклања Русима и да је та компанија у огромном минусу.
„Капитал је негативан, дужни смо (790 милиона евра). Дакле, то је негативан капитал, и ми бога молимо да неко ко може да спусти цену гаса и примарног бензина, узме Петрохемију и сачува нам 1750 запослених и да може да прави профит и посао у будућности, јер је Петрохемија један од носилаца БДП и један од највећих извозника у нашој земљи”, поручио је Вучић.
Јужни ток – изградња
На питање колико је реално да се зона слободне трговине прошири на још неке производе попут „Фијата 50Л”, цигарета, Вучић је рекао да то неће бити лако, али да је добио обећање да ће то руска страна да размотри.
„Разговарали смо и о многим другим стварима и о великом трговинском центру у Москви и о раду наших грађевинских компанија. Међутим, морамо пре тога да направимо овде озбиљне грађевинске комапније, да направимо некакав конзорцијум, да се не срамотимо више на сваком месту”, рекао је Вучић.
Упитан – да ли је било неко питање којим су домаћини посегнули за „руском крагном„ – премијер је рекао: „Не. Прво са Србијом се не разговара на такав начин…Наши домаћини поштују Србију и знају да руководство Србије штити интересе свог народа и својих грађана. Србија није земља без угледа у свету са којом било ко жели или може на такав начин да разговара”.
Упитан да ли је он иницирао неку тему о којој није сагласан са Русијом, премијер је одговорио да јесте, те да се плашио реакције на две теме.
„Али смо ту успели да се договоримо. Не могу да кажем о чему је реч. То ћемо да решимо”, навео је Вучић.
Извор: Факти.рс
