Београд – Скупштина Србије усвојила је јуче Декларацију о осуди аката против цивилног мађарског становништва у Војводини током 1944. и 1945. године, коју је предложило 69 посланика СНС-а и СВМ-а, а која, како тврде предлагачи, представља моралну сатисфакцију за неправду учињену према Мађарима у поменутом периоду. За овај документ гласало је 128 посланика, против је било десет, а седам није гласало.
Скупштина је усвојила амандман Борислава Стефановића (ДС) којим се осуђује страдање и свих осталих невиних жртава током и после Другог светског рата.
У дебати која је потрајала око четири сата, све опозиционе странке, па и оне које нису имале ништа против њеног доношења, истицале су начин на који се она доноси, на брзину, без претходне јавне расправе и консултовања и по хитном поступку. Управо то, како су навели, „буди сумњу због чега се она доноси и наводи на закључак да је разлог уступак земљи која треба да подржи одређивање датума за почетак преговора Србије са ЕУ”.
Образлажући предложену декларацију, Небојша Стефановић (СНС) рекао је да циљ предложене декларације није ревизија историје, већ исправљање неправди и добар корак ка историјском помирењу. Према његовим речима, конкретну корист од декларације имаће пре свега мађарска мањина у Србији и српска мањина у Мађарској. Он је нагласио да је суочавање са прошлошћу и помирење међу народима на овом простору саставни део европских интеграција, као и да су регионална сарадња и помирење тешки задаци, али то је суштина Европске уније.
Први учесник у расправи, Бојан Ђурић (ЛДП) истакао је да то оставља горак укус у устима који проистиче из чињенице да се декларација доноси у предвечерје доношења одлуке о давању датума за почетак преговора Србије са ЕУ, па је ово нека врста геста према земљи која треба то да подржи.
Слободан Самарџић (ДСС) оштро је критиковао декларацију и затражио њено повлачење из процедуре: „Написали смо један акт, узели гумицу и избрисали историју, извинили се и завршили причу. Ово се ради због добијања датума и ја не знам више шта је све последњих месеци учињено зарад тог датума.”
Борислав Стефановић (ДС) рекао је да ће ДС осудити сваки, па и овај злочин, али да би волео да види да мађарски и неки други парламенти у региону учине исто. Он је изразио бојазан да ће нам сада и од других земаља стизати захтеви за доношење сличних декларација: „На пример из Румуније и ми као народ нећемо знати ни ко смо, ни шта смо, ни на којој смо страни били.”
Дијана Вукомановић (СПС) рекла је да се СПС поноси тиме што баштини тековине народноослободилачке и антифашистичке борбе и додала: „Текст декларације одражава идентитет и чињеницу да су припадници мађарске и других националних мањина лојални грађани ове државе. Декларацијом се никако не ревидира историја.”
Милорад Мијатовић (СДПС) навео је да ће његова странка подржати декларацију, али да ће он бити уздржан: „Нама Србима из Војводине су веома жива сећања рације у Новом Саду. Ја сам против колективне кривице било ког народа, али СДПС се никада неће сложити са ревизијом историје, мора се знати ко се у рату борио за слободу, а ко је био на страни окупатора.”
Небојша Стефановић поновио је да није реч о ревизији историје и да се ни на који начин не релативизује фашизам. Балинт Пастор, шеф посланичке групе СВМ-а, обратио се посланицима на крају расправе, захвалио је, пре свега СНС-у, рекавши да се декларација не доноси због европских интеграција Србије: „Моменат за декларацију је добар, овај тренутак војвођански Мађари очекују безмало 70 година и те околности су се створиле.”
