Покушано је да се у јавности прикаже одговорност, сада већ бившег команданта Жандармерије Братислава Дикића, за кривично дело које је починио припадник жандармерије када је убио двојицу младића којима је дуговао новац, иако он у време извршења кривичног дала није био на дужности. Ако га сматрају одговорним по командној одговорности, онда би у том ланцу командовања на самом врху требао бити и Ивица Дачић јер је он први човек МУП-а Републике Српбије. Једина истина јесте да је ова прича пуштена у јавност са намером да скрене пажњу од истине. Пођимо од чињеница, Ивица Дачић је именовао за команданта Жандармерије Дикића а сада га разрешава.
Шта нам то говори? Човек је био непослушан, морао је да оде. Данас није битно да ли си паметан, да ли знаш да радиш свој посао, да ли волиш своју земљу и свој народ, битно је да (савијеш главу) и да радиш шта ти кажу да радиш. Ето, сада ће за команданта Жандармерије поставити неког таквог, који ће радо положити заклетву у којој се не спомиње Косово и Метохија, преведено, поставиће некога коме уопште није стало до јужне српске покрајине, који неће пуцати на Албанце када упадну у Србију да уништавају српску имовину (да секу шуме). О његовој „патриотској непослушности“ говори и то да је пре који месец са припадницима жандармерије ушао на Косово и Метохију, у Косовску Митровицу, између осталог, сликао се и поред моста на Ибру. Оружани сукоб жандармерије и Албанаца је у ствари био тренутак када је кап прелила чашу, касније су само тражили изговор да га смене. Па не може један Дикић угрожавати примену Бриселског споразума.
Све активности ове власти усмерене су на избијање Косова и Метохије из правног система Србије применом Бриселског споразума, и на обесмишљавање Устава Републике Србије како би се исти на крају исмејао као застарео, неевропски, нереалан, што би требало оправдати његове измене. Наравно, докле год Србија има и мало власти над том територијом Устав има и свој практични значај. Када га након примене Бриселског споразума буду обесмислили и када Уставне одредбе о Косову и Метохији буду биле само фикција, замена „застарелог Устава“ биће једино решење. Избацивањем Косова и Метохије из Уставних оквира Републике Србије, Србија се напослетку и сама одриче дела свога територије самим тим што избацује део преамбуле Устава у којој се каже да је „Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Републике Србије…“ Дакле Дикић је био само колатерална штета, стајао је на путу тоталне распродаје националних интереса.
Данас нам не отимају више други Косово, сада га сами дајемо. Ваљда су странци произвели такве политичаре у Србији који ће урадити шта год да им се тражи. А шта ми обични грађани да очекујемо добро ако су они спремни да се одрекну дела територије на коме се налазе наше највеће светиње. Прво су причали да морамо испоручити Радована Караџића и Ратка Младића, да због њих живимо лоше, како је цела Србија је таоц двојице људи. Испоручили смо их… Сада кажу да због Косова и Метохије живимо лоше, Србе са Косова да гурнемо у шиптарску државу, добијемо датум и свима ће нам бити боље. Лажу! Потписали су Бриселски споразум којим се и де јуре признаје самосталност и независност Косова, нит смо добили датум, нит живимо боље. Цела Србија је данас таоц једне велике заблуде која се зове Европска унија. На крају ће се затражити да се Устав прилагоди последицама примене Бриселског споразума, исто као што се тражи да се Устав прилагоди противуставном Статуту Војводине.
Знате ли како се то зове? Безакоње! Кажу нам да покушавају да уреде Србију а од ње праве још веће расуло. Устав је највиши правни акт једне државе са којим морају бити у складу сви правни акти ниже правне снаге. Ако се један такав складни систем покушава нарушити, логично је да долази до расула и безакоња из кога могу произаћи свакакве последице. У нашем случају, то је усклађивање Устава са „реалним“ стањем на терену на Косову и Метохији, у коме се неће помињати Косово ни у једном једином реду, и прављење првог корака ка осамостаљивању Војводине. Они који буду писали нови Устав, оставиће простора да и Војводина пође путем Косова. То је Србија данас. Свако ко буде стајао на том путу биће смењен, као што је и Дикић. Својим гестом Ивица Дачић је повукао јасну линију између себе и патриота. У Србији је данас најтеже бити Србин који воли своју земљу и који жели да служи њој а не Бриселу или Вашингтону.
