Манастир Ђурђеви ступови, код Берана, наставиће данас прославу осам вијекова постојања, а светој архијерејској литургији тим поводом присуствоваће српски патријарх Иринеј и премијер Србије Ивица Дачић.
На свечаној академији, одржаној синоћ, истакнуто је да је манастир Ђурђеви ступови величанствени споменик државе Немањића, а имао је капиталну улогу у очувању националне свијести, јединства српског народа и ширењу културе на простору Васојевића, односно сјевера Црне Горе.
Свечаној академији присуствовали су патријарх српски Иринеј, предсједник Црне Горе Филип Вујановић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, српски министар просвете Жарко Обрадовић, црногорски министар културе Бранислав Мићуновић и амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац.
Митрополит Амфилохије казао је да осам вијекова манастира Ђурђеви ступови показује вриједност задужбине Немањића и вјере народа у хришћанске светиње.
„Манастир је носио крст, који је и носио народ овог поднебља. Распеће народа кроз вијекове је било и распеће манастира. Ђурђеви ступови су пет пута рушени и паљени за вријеме турске окупације”, навео је митрополит.
Вујановић је казао да је манастир Ђурђеви ступови симбол слободе, а тиме што је пет пута обнављан послао је вјечну поруку неуништивости.
“Манастир је и симбол културне вриједности овог краја Црне Горе, као и везе са осталим дијеловима наше државе”, истакао је он.
Вујановић је рекао да манастир носи и симболику блискости Србије и Црне Горе, односно два стара и братска народа српског и црногорског.
Епископ Јоаникије је казао да је мало манастира који су у прошлости страдали као што је Ђурђеви ступови, али је његова величина у томе што је сваки пут поново обнављан.
Ђурђеви ступови један је од манастира у Црној Гори који су у прошлости имали улогу духовног центра ослободилачке борбе против турских освајача.
Манастир Ђурђеви ступови, подигнут 1213. године, задужбина је жупана Првослава Немањића, синовца Стефана Немање. Свети Сава је 1219. године у Ђурђевим ступовима основао једну од првих седам епископија – Будимљанску.
Манастир је у прошлости пет пута спаљиван и разаран, али исто толико пута и обнављан. Ђурђевим ступовима познати су и по томе што је у њима 1857. године донијета одлука о уједињењу Васојевића са Црном Гором.
