Буџетска криза САД која траје већ две недеље и која је на принудни одмор послала више од 800 хиљада запослених у америчкој државној администрацији и зауставила плаћање многих америчких пројеката широм света, изазвала је праву панику у такозваном цивилном сектору у Србији, због очекивања блиске пропасти гомиле такозваних невладиних организација, које је финансирала баш Влада у Вашингтону.

Управо зато је једна од тих београдских филијала америчке администрације – Фонд за хуманитарно право, брже-боље док још има пара, поднео прошле недеље кривичну пријаву против шест официра и више припадника Војске Југославије и Полиције Србије за наводно убиство 78 Албанаца са Косова у селу Краљане код Ђаковице, током Нато бомбардовања Југославије 1999. године.

Да ли ће ови проамерички и проалбански борци за људска права успети да поменуту тужбу финансијски спроведу до краја, за сада је немогуће прогнозирати, али је чињеница и да је приближавање Србије Европској унији довело до тога да су и у очима Брисела невладине организације у Београду поприлично изгубиле на значају. Тим пре, јер је Европска унија на себе преузела посао директног притискања власти у Београду, што је некада био главни посао овог такозваног „цивилног“ сектора.

Највише пара је са Запада ушло у српске невладине организације деведестих година када су заједно са Вашингтоном рушили Слободана Милошевића, али и после двехиљадите када је вршен притисак на власт и јавно мњење ради безусловне сарадње са Хашким судом, косовске независности и уцена на путу ка ЕУ.

Све је то у међувремену завршено за време две последње владе Србије, па данас такозвани невладин сектор има све мање посла, а и посредници између њих и америчке и европске администрације, такозвани донатори, углавном су напустили регион и преселили се у друга кризна подручја.

У невладиним организацијама кажу да ће њихова главна адреса убудуће бити Европска унија, а поједине од њих попут РЕКОМ-а, не скривају да их већ и директно финансира Европска комисија.

Међутим, шокантно делује чињеница да је управо за функционисања ових проамеричких и невладиних организација окренутих евроинтеграцијама, из буџета Србије која грца у дуговима, нечијом одлуком ове године издвојено 27 милиона динара ( 237 хиљада евра ).

Србија нажалост нема руски модел по коме су све организације које се мешају у унутрашњу политику земље и примају новац из иностранства обавезне да се декларишу као организације којима стране државе плаћају политичко деловање у Русији.

За утеху је чињеница да више од половине НВО у Србији никада није добијало новац из иностранства, али се због лошег имиџа њихових колега доста урушио значај невладиног сектора који се бави хуманитарним активностима, и управо због тога хуманитарци не желе да их поистовећују са оним организацијама које се баве такозваним људским правима, а њихови лидери уз помоћ иностраних финансијера отворено политиком.

Данас многе од западом финансираних НВО једини спас из сопствене финансiјске кризе виде у евентуалној промени курса власти у Београду када су у питању Косово и Метохија или пут ка ЕУ. Међутим, то им за сада и није неко реално решење, јер пошто тренутно у Србији и власт и опозиција отворено спроводе оно што им траже досадашњи финансијери цивилног сектора са Запада, сасвим изгледа нелогично да је Запад спреман да још једном некоме плаћа посао, који је неко други већ бесплатно, или за мање паре завршио.