Србија треба да буде захвална Русији и Газпрому јер су превазишли сва очекивања кад је у питању српски енергетски сектор.
Поштована редакцијо емисије Инсајдер,
Као стручњак у енергетској индустрији, пажљиво сам гледао вашу емисију о енергетици Енергетски (не)споразум у нади да ће то бити један професионално урађен посао, који ће побољшати разумевање шире и стручне јавности. Нажалост, био сам врло разочаран и тим поводом вам шаљем ово отворено писмо. Као један од главних медијских сервиса у земљи, имате велику обавезу да извештавате на објективан и информативан начин.
Чињеница да је ваша емисија пуна получињеница и слабе анализе никако не значи да су одговорни представници Србије урадили оптималан посао када је и питању продаја НИС и пројекат Јужни ток. Упркос томе, скоро сваки објективан аналитичар ће бити сагласан да Србија, пет година након продаје НИС, има огромну и конкретну корист од модернизације и професионализације те компаније. Тај факат много више говори о професионалности Газпромњефта, него о способности наших представника.
Константно током емисје чујемо став новинара и интервјуисаних појединаца да је НИС продат испод тржишне цене. Дакле, аустријске и америчке консултантске куће су процениле вредност 51 одсто акција НИС на 0,6-1,2 милијардре евра. На основу тога дошли сте до закључка да је држава Србија изгубила 0,2-0,8 милијарди евра, заборављајући (намерно или ненамерно) да је НИС ефективно продат за 0,9 милијарди, дакле, 0,4 (продајна цена) плус 0,5 (гарантоване инвестиције). Објективно гледано, тврдим да је за грађане Србије много повољнија опција управо та која је договорена.
Сами сте рекли да је Србија преполитизована земља која лоше води послове (и сагласан сам са вама). Велика продајна цена би била много лошија за грађане из два разлога. Када би Србија продала НИС за, на пример 900 милиона евра без гарантованих инвестиција, будите сигурни да би главни политички актери брзо појели ту суму за “специјалне” пројекте, док би грађани остали без ичега. Уосталом, да ли неко зна како је политичка елита трошила 400 милиона, које је Србија на крају директно добила? Систем гарантоване инвестиције обезбеђује сигурност да ће будући партнер озбиљно приступити том послу и радити дугорочно у тој земљи.
СПАС ЗА РАФИНЕРИЈЕ
Што се тиче имовине НИС, то је за сваку осуду што наша држава није знала шта продаје. Међутим, треба да будемо реални и признамо да је велика већина те имовине била у веома трошном стању и апсолутно неконкурентна у модерном економском смислу. Готово да није постојао неки објекат, од бензинских пумпи до рафинерија, који је Газпромњефт могао да користи без додатне инвестиције.
Треба да разумемо и сам контекст тог посла у 2008. години. НИС је велика фирма у Србији, али, упркос импресивном расту у последњих пет година, мала у европском енергетском контексту. Рафинеријска индустрија Европе је 2008. била у веома неповољном положају и велики играчи на тржишту су тражили начине да рационализују (затварају) рафинерије како би смањили капацитете. Србија је тражила, потпуно супротно, да дође једна велика фирма која ће не само купити старе и неефикасне рафинерије него и да инвестирају значајан новац у модернизацију тих објеката.
Ситуација са рудном рентом није повољна по Србију. Али то није проблем Газпромњефта, него проблем Србије. До сада нисам приметио да је страни инвеститор дошао у Србију или у неку другу земљу и тражио да плаћа већи порез. Србија дакле има дилему и отворено је питање како ће то бити решено. Прва опција је да ће Србија испоштовати потписано (три одсто до 2038. године) што би требало да охрабрује потенцијалне инвеститоре, у смислу да је Србија земља која држи реч и поштује потписано. Друга опција је унилатерална промена рудне ренте, што би свакако имало негативан ефекат на перцепцију Газпромњефта и других потенцијалних инвеститора.
Промена правила увек носи са собом негативне последице и у том случају треба очекивати одустајање од неких планираних инвестиција, како од Газпромњефта, тако и од других. Директни преговори са руководством Газпрома је трећа опција, где би можда било могуће увести нови прогресивни режим. Али у тој варијанти свакако треба очекивати да ће Србија нешто морати да да заузврат.
Међутим, што се тиче саме емисије, имам утисак да је за вас све црно-бело. Дакле, показали сте импресиван раст експлоатације који је НИС остварио од 2008-2012. Новац који Србија добија од рудне ренте је већи сада него да је НИС остао на истом нивоу експлоатације али са 10 одсто рудне ренте. Потпуно је нормално имати снажан раст експлоатације када је регулаторни режим повољан.
Користили сте импресивне пословне резултате које је НИС остварио од 2008-2012. као доказ да је НИС продат испод цене. Ово је неприхватљива замена теза. Дакле када би Газпромнефт потпуно уништио ту фирму, да ли би то значило да је НИС продат изнад цене? Наравно да не. Лако је рећи пет година након продаје, гледајући добре резултате нових професионалаца, шта је и како је требало. Ако продајте кућу а нови власник је реновира, то не значи да је кућа вредела више у моменту продаје.
Више пута сте показивали како гасни и нафтни ресурси Србије вреде седам милијардих евра. За ширу јавност, верујем да та сума звучи импозантно. Нажалост, ресурси Србије нису никако значајни и комплетни гасни ресурси Србије, 4,35 млрд кубика, су довољни за домаћу потребу Србије за нешто мало више од годину дана. Исто тако, стално помињање суме од седам милијарди евра неупућеног гледаоца може да лако доведе до погрешног закључка, дакле да толико вреди та компанија.
ХОРОР МУЗИКА, ХОРОР ЗАКЉУЧЦИ
Истичете малтене као скандалозно како Газпромњефт финансира кћерку компанију НИС због тога што НИС враћа позајмицу од 500 милиона евра са каматом. То је најобичнија пракса и стандардна процедура корпоративног финансирања. Уосталом, заиста и не постоје друге могућности за НИС 2008. Газпромнефт води НИС у складу са најмодернијим пословним и техничким методама, а то се јасно види гледајући импресивне резултате. Захваљујући Газпромнефту, опет се из Србије воде послови по целом региону и она има макар једну озбиљну и признату фирму, дакле бренд. Шта смо још могли очекивати?
Гледајући вашу емисију, гледалац може да стекне утисак да је пројекат Јужни ток неки терет за Србију, дакле нешто што желе Руси, али без великог значаја за Србију. Исто тако, стиче се утисак да је пројекат Јужни ток једноставна ствар и да је то ненормално и неприхватљиво што се прича о том пројекту већ пет година, а да није почела изградња. Као стручњак у овој области, могу да потврдим да су велики међународни пројекти, као што је Јужни ток, изузетно захтевни и да фаза планирања и преговарања траје годинама.
Још више, у вашој емисији стално форсирате став да је Јужни ток руски пројекат, а није. Руски Газпром је, као власник гаса, свакако један од главних играча. Међутим, то је паневропски пројекат у сваком смислу, од транзитних земаља до купаца. И сами партнери у том пројекту су из Немачке, Француске, Италије, Бугарске, Мађарске и Словеније. Оне земље не третирају Јужни Ток као терет, већ као огромну прилику за дугорочно снабдевање гасом. У репортажи говорите о томе како је лоше бити зависан само од једне земље за гас, и то је неспорно. Гледајући ту репортажу, неко би мислио да за Србију постоји низ могућности за снабдевање. Волео бих да знам где видите алтернативе? Гас у течној форми из Хрватске луке? Нови гасовод ТАП, који ће снабдевати Косово, Албанију и Јужну Италију?
Чињеница да је српска страна успела да обезбеди само 49 одсто одсто удела у заједничкој фирми, је заиста жалосна. Међутим, врло је важно да будемо реални и објективни када анализирамо ситуације. Дакле, у овом моменту Србија нема финансијску снагу осталих партнера нити може да се хвали својом менаџерском способношћу у овој области. Мислим да је болна истина управо то да, у време преговарања, Србија није имала капацитете да избори повољнији положај за државу у тој фирми. Да ли ће то успети да промени садашња влада, која заиста показује већу професионалност и озбиљнији приступ, остаје да се види. Не верујем да постоји потреба да одмах сумњате да је у питању корупција и слично, као што сте показали у емисији.
Имам још доста примедби на вашу емисију али пре свега волео бих да кажем да шира и стручна јавност заслужују озбиљно новинарство да бисмо били информисани на објективан начин о позитивним и негативним странама важних појава које су од значаја по све нас. Озбиљно новинарство служи као амортизер за важне актуелне теме тек када је урађено на коректан начин. Заиста је фрустрирајуће када слушамо о најосновнијим пословним темама, праћени хорор музиком, дакле максимално драматизовано.
На крају, Србија треба да буде итекако захвална Русији и Газпрому јер су они превазишли сва очекивања када је у питању српски енергетски сектор. На основу свега што су представници Србије урадили могло је доћи до катастрофалне ситуације. На сву срећу, изгледа да руски партнери имају дугорочнији и озбиљнији приступ, па и планове у овом региону.
С поштовањем,
Александар Ари Даниловић
Аутор је косултант из области енергетике из Прага
