Медицинска сестра Милица Вукићевић потражиће правду код суда у Стразбуру, јер је послије спроведене система-тизације у беранском Дому здравља „Др Ника Лабовић“, гдје је радила двије и по деценије, 31.12.2010. проглашена технолошким вишком и уз отпремнину од 2.800 еура упућена на биро рада. Вукићевићева је у међувремену против поменуте установе подносила тужбе Основном суду у Беранама, као и Вишем суду у Бијелом Пољу, уз тврдњу да је противзаконито удаљена са посла. Она је тврдила да ју је директорка Дома здравља Зухра Хадровић прогласила технолошким вишком само зато што није члан ДПС-а и што се јавно декларише као Српкиња. Међутим, како наводи, домаћи судови су њене жалбе одбили како неосноване, што ју је иницирало да се обрати Међународном суду за људска права.
„Радила сам као медицинска сестра општег смјера скоро двије и по деценије. Своје радне задатке и обавезе обављала сам крајње савјесно и професионално онако како и приличи здравственом раднику. Прошла сам кроз скоро све службе у беранским здравственим установама, трудећи се да максимално удовољим захтјевима пацијената. Но, послије свега директорка Дома здравља Зухра Хадровић је одлучила да ме прогласи технолошким вишком. Учинила је то, по мом дубоком убјеђењу, само зато што нијесам никада давала подршку ДПС-у и што се изјашњавам као Српкиња. Она се, на тај начин, према мени однијела крајње дискриминаторски, дајући предност политички подобним радницима. Дубоко увријеђена и разочарана правду сам потражила код домаћих судова, али су они моје жалбе одбијали. Зато сам одлучила да се обратим суду у Стразбуру у нади да ће увидјети да је у овом случају грубо нарушено моје основно људско право, а то је право на рад истакла је Вукићевићева.
Она је устврдила даје након споведене систематизације у беранском Дому здравља, по питању запослења, причињено низ незаконитих радњи и да због тога неко мора да одговара.
„И поред тога што је прије двије и по године одређени број радника проглашен технолошким вишком у Дому здравља су након тога, уочи свих избора, упошљавани нови људи. Тако су умјесто мене и мојих неподобних колега и колегиница послове добијали они са јаким кумовско-рођачким везама и одговарајућим политичким педигреом. Заиста је жалосно, да жалосније не може бити, јер је равно скандалу то што одговорни избацују некога на улицу, послије толико година радног стажа, само зато што жели да размишља својом главом. Жалосно је и због тога што нико од надлежних није позвао на одговорност руководство Дома здравља које је на незаконит начин спроводило политику запошљавања“, казала је Вукићевићева.
По њеним ријечима посебно је дискутабилно то што су поједини радници подигли отпремнине и након тога наставили да раде.
„Поједине медицинске сестре су добровољно потписале раскид радног односа, подигле отпремнине од по четири хиљаде еура и послије свега задржане да раде. Исто тако, постоје и радници који су враћени на посао, иако су као и ја, узели отпремнину од 2.750 еура и проглашени технолошким вишком. Зато оправдано постављам питање да ли је то законито, и да ли сви људи у Црној Гори имају иста права. Очигледно да немају, јер послије свега добијам утисак да руководећа структура у Црној Гори сматра да су њихови неистомишљеници грађани другог реда и да немају право на живот“, нагласила је Вукићевићева.
Хадровић: Није било дискриминације
Директорка Дома здравља у Беранама Зухра Хадровић тврди да је приликом систематизације радних мјеста у установи на чијем се челу налази у потпуности испоштована законска процедура.
„У процесу реформе здравствене заштите Црне Горе у Дому здравља Беране током 2010. године 88 запослених је оглашено технолошким вишком, међу којима је и медицинска сестра Милица Вукићевић. Тај поступак су пратиле све државне институције, инспекције и синдикална организација. Тако отворено тврдим да том приликом дискриминације запослених по било којем основу није било. Тачно је да смо након завршеног процеса систематизације радних мјеста поједине медицинске сестре које су узеле отпремнине радно ангажовали на неодређено вријеме. Јер се за тако нешто јавила оправдана потреба. Оне су углавном радиле на замјени одсутних медицинских сестара „, истакла је Хадровићева, додајући да је тек крајем 2012. годинена снагу ступила уредба по којој радници који су узели отпремнине не могу бити враћени на посао за наредних пет година.
