Погубном утицају осиромашеног уранијума изложено је 15 локација у Босни и Херцеговини. Срби из Хаџића четири пута више умиру од рака у односу на остале становнике. Нико се у БиХ озбиљно не бави овим феноменом.
Послије реинтеграције територија у БиХ је око 5.000 Срба из Хаџића преселило у Братунац. Тек када су у необично великом броју почели умирати од рака, схватили су да нешто није у реду. Како се нико није бавио истраживањима, Хаџићани су сами водили евиденцију о смртности међу популацијом која се доселила у Братунац, у коју се убраја и један број оних који су дошли из Зенице.
„Мислим да је близу 800 људи овдје умрло од рака и то на основу наших евиденција које смо добијали од домова здравља, цркве и свештеника, јер свештеник у матични картон умрлих уноси од чега је ко умро“, каже Видо Бандука, помоћник начелника Општине Братунац и бивши становник Хаџића.
„Податак који је на једном саслушању изнијела Славица Јовановић, директорка Дома здравља у Братунцу, је да је отприлике око четири пута више обољења код људи који су дошли из Хаџића, него код оних из Братунца“, истиче Јелина Ђурковић, која је 2005. године предсједавала Комисијом за истраживање посљедица радијације осиромашеног уранијума..
Становници Хаџића, који су доживјели нападе НАТО-а на положаје Војске Републике Српске, нису имали појма са каквом се опасношћу сусрећу. Они су чак муницију са осиромашеним уранијем сакупљали и држали у кућама као сувенире. „Знам да је и код мене стајала у канцеларији као сувенир. Сви су то сакупљали и не знајући о чему се ради и нико тада није ни размишљао о радијацији“, присјећа се Видо Бандука.
Становништво је и током напада, као и касније, брало љетину, напасало стоку и пило воду на подручју које је гађано овом муницијом. За опасност, којој су били изложени, каже Бандука, сазнали су касније, а тада је било већ касно.
Колико је опасан утицај овог тешког и радиоактивног метала, чије дејство је тек 40 посто мање од уранијума који се користи у нуклеарним електранама, појашњава професорица Природно-математичког факултета у Сарајеву Ламија Тановић.
„Ко дође у контакт са дијеловима стрељива може се суочити са озбиљним посљедицама. Далеко је најтежи облик дејства осиромашеног уранија на здравље када се удишу фине уранове паре, које се стручно називају аеросол. То је фина уранова магла. Она се развија када зрно погоди циљ. Тада се развија велика температура од 1.200 степени, а уран сагоријева на 700 степени. Онда се ствара огромна количина тих уранових пара, које имају јако ситне честице и оне се шире на широком подручју и контаминирају га. Када се те честице удахну или се кроз воду и храну унесу у организам, то је јако опасно”, појашњава др Ламија Тановић.
Поремећаји хромозома
“На територији Босне и Херцеговине је испаљено око четири и по тоне муниције са осиромашеним урнијем, али су и бојеве главе ракета такође имале врхове од осиромашеног уранијума. Институт за генетички инжињеринг из Сарајева је утврдио да постоје поремећаји хромозома. Дакле, било је резултата истраживања, као и посљедица. Међутим, политичари вам то неће признати, јер су одштете за умрле војнике, који су били овдје током ратова на Балкану, огромне. И када то дође до политике, онда то она минимизира и стопира”, истиче Јелина Ђурковић.
У Анкетном одбору за истраживање посљедица присуства осиромашеног уранијума, формираног 2000. године, био је и Видо Бандука. Његов утисак је да се све урадило да се та тема и проблем не третирају на прави начин.
„Када сам ја био члан Анкетног одбора, имао сам осјећај да већина људи и стручњака радила против тога. Уствари, све се радило да се докаже да то није тако и да није опасно“, нагласио је Бандука.
Јелина Ђурковић је 2005. године, током девет мјесеци, предсједавала Комисијом за истраживање посљедица радијације осиромашеног уранијума. У извјештају који је направљен су изнесене посљедице и дате упуте шта се треба урадити по овом питању. Она каже да се тај извјештај негдје загубио и да се до њега данас не може доћи.
„Сви се жале како не могу да дођу до извјештаја. Наш секретар је тај извјештај морао архивирати. То значи да га је неко склонио, а чија је то била сугестија и налог, то ја не знам“, рекла је у разговору за Дојче веле Јелина Ђурковић.
Завод за јавно здравство ФБиХ је на територији Хаџића испитивао присуство осиромашеног уранијума у подземним водама, јер је фаза полураспада овог тешког метала четири и по милиона година и он трајно представља пријетњу по здравље становника на том подручју.
„Посљедња испитивања су вођена 2010. и 2011. године. Она су показала да не постоји присуство осиромашеног уранијума у подземним водама око Техничко-ремонтног завода Хажићи“, рекао је Алфред Видић из Института за заштиту од јонизирајућег зрачења при Заводу за јавно здравство ФБиХ.
Агонија се наставља
Данас у Братунцу живи око 2.000 пријератних становника Хаџића. Оно што их издваја од осталих становника овог града је чињеница да и данас, у знатно већем броју од локалног становништва, умиру од малигних обољења.
„Одговорно тврдим да и данас од 100 становника више од 50 посто њих умире од рака“, каже Видо Бандука. Становници Хаџића, како они у Братунцу, тако и они у Хаџићима, још увијек живе у страху од посљедица по сопствено здравље. Агонија с којом су суочени се наставља, јер, како истичу, држава ништа не подузима по овом питању.
“Ради се о томе да је потребно направити веома озбиљна истраживања за која, бојим се, стање истраживачког сектора код нас готово да и није у стању да такво шта организује”, закључује професорица Ламија Тановић.
