О ИЗДАЈНИКУ, ОТВОРЕНО И БЕЗ МАСКЕ
Нема ништа опасније и штетније за једну државу, или народ, од ИЗДАЈНИКА, односно издаје своје државе – Отаџбине и њених интереса, али и издаје свога народа – нације. Историја биљежи и сведочи о безброј таквих појединаца, издајника-олоша, који су издавали своју државу и свој народ. Али нећу у овом тексту писати о њима, већ о овим данашњима, који су се намножили и толико осилили да се више и не крију. Па ко су.?!
Ко зе „заслужан“ за овакве таблице? Да ли гласати за њега?
Поименично, требала би ми цела подебља књига, да их побројим, е зато ћу уместо имена, припоменути где их можемо наћи, срести и видети на делу у том њиховом чину издаје, и то оне највеће и најопасније по државу – Отаџбину и народ – нацију.
Да ли смо болесни само пред изборе?
А места, где се издајници крећу или су запослени су следећа:
НАРОДНА СКУПШТИНА, јер сваки народни посланик, који диже руку и тако изгласава и усваја закон/е, по којима се: пљачка државних и народних добара, и друге криминалне радње стављају у законске оквире, као законито и легално пословање је НАЈВЕЋИ ИЗДАЈНИК.
Даље: Сваки министар у влади, заједно са председником владе, који такве законе осмишљавају, пишу и предлажу Народној Скупштини на усвајање су ИЗДАЈНИЦИ.
Државни тужиоци и Правобраниоци који не подижу тужбе против таквих појединаца се сврставају у строј ИЗДАЈНИКА. Судије Уставног Суда, који то све њемо посматрају и дозвољавају да се крши УСТАВ ДРЖАВЕ су ИЗДАЈНИЦИ, Отаџбине.
Власници фирми, газде, тајкуни, који нередовно плаћају своје раднике, и све доприносе за њих (социјално и здравствено, као и пензионо осигурање), су тешки ИЗДАЈНИЦИ. Синдикалне вође, који то прећуткују и не боре се свим расположивим средствима (протестима, демонстрацијама и штрајковима), за сва радничка права, су ИЗДАЈНИЦИ.
Радници (шефови) у инспекцијским и пореским службама, који се не боре против неплатиша пореза и утајивача доприноса, подизањем и прослеђивањем пријава (против таквих штеточина по државу и народ), надлежним тужилаштвима за криминалне радње и утаје пореза и доприноса су ИЗДАЈНИЦИ.
Тужиоци који не подижу тужбе против утајивача и пљачкаша државе, и народа, су најобичнији ИЗДАЈНИЦИ.
Судије, које не суде, горе поменуте издајнике државе и народа, и не одузимају им нелегално стечену имовину, и не враћају је, у посјед државне имовине, су ИЗДАЈНИЦИ.
Шефови полиција и остали полицијски радници, као и они из обавјештајно-безбједносних организација, који шурују и сарађују са тајкунима, растурачима дроге, разним другим криминалцима, и знаним (за њих) државним издајницима, а поготово они, који сарађују из свога личног интереса са тајним иностраним службама ( поштени у тим службама знају за њих, али их сад немају коме пријавити), достављајући поверљиве материјале, руше државу и народне интересе, су такође, велики ИЗДАЈНИЦИ.
У целој Србији – све „болесници“ само пред изборе? А доктори само из СНС-а?
Оснивачи Невладиних организација, које финансирају американци или ЕУ, су подмукли ИЗДАЈНИЦИ.
Академици, интелектуалци, књижевници и мислећи људи, који све ово растакање, пљачку и уништавање Отаџбине и српског народа њемо проматрају и не дижу свој глас у одбрану Отаџбине и народа, сврстали су се у строј ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА.
Поједина свештена лица, која се са издајницима Српског Рода, срећу, друже, награђују, и на тај им начин пружају подршку, су са тим чињењем, стали међу ИЗДАЈНИКЕ своје Отаџбине, свога Српског Рода, Православне Цркве, Хришћанства, и Премилога нам Господа Бога.
Учитељи, наставници, професори и тренери, који не уче децу шта је родољубље и Отаџбина, су велики ИЗДАЈНИЦИ.
Да ли смо то постали „стрине“? (Паја Јовановић: час мачевања)
Политичари, и многе политичке странке, су легло олоша, тајкуна, пљачкаша, криминалаца, растурача, и ИЗДАЈНИКА, Српског Рода и Отаџбине.
Разни новинари, уредници, и власници писаних или електронских медија, који по налогу извршавају свој крвави задатак, слуђивање народа, задужени су. Да у „својим медијима“ код српског народа, изазову депресију, безвољност, осећај изгубљености, немоћ, самопонижавање, самопрекор рода и порода (што доводи до мржње српства и свега што има везу са српством), похлепу, алкохолизам, сексоманију, настраност, бескрупулозност, бешчашће и пасивност. Како би се зауставило разборито, рационално, креативно, реално и предузетничко размишљање, а тиме (заустављањем размишљања о чињењу), зауставило и свако пружање, било каквог отпора , ИЗДАЈНИЦИМА, и издаји. А такође и олошу, који се ставио у службу Америке, НАТО-а, и ЕУ. А само са једним циљем и намером, да се Отаџбина Србија и Република Српска, растуре. А потом, сав Српски Род, баци у ропство.
Ако из написаног, Српски Род, ништа не спозна, и не узме за себе, мени ипак остаје мир, да сам о ИЗДАЈНИКУ, сведочио овако јавно, и без маске, у име Српског Рода, правде и истине, која ми је дража, од крвавих непријатељских новаца.
А Вама Роде.?!
С поштовањем,
српски песник, за децу и одрасле,
Милосав Миле Кнежевић, раб Божији.
