Савез српских удружења у Норвешкој успео је да спречи приказивање изложбе “Хвала норвешком народу” у којој је фалсификована истина о страдању Срба у норвешким логорима у Другом светском рату.
Малобројна културна јавност и историчари који воде рачуна о историји и достојанству српског народа били су непријатно изненађени када су сазнали да ће Горана Огњеновић, хрватски филозоф и припадник тзв. „ЛГБТ заједнице“, успела да добије средства ради „етнификовања“ интернираних лица“ у Норвешку током Другог светског рата и о томе направи изложбу. Међутим, када је представљен концепт изложбе „Хвала норвешком народу“, утисак је био да је васкрснула најгора Павелићева усташка пропаганда: испало је да су Срби интернирани у Норвешку, да у суровим северњачким условима раде у логорима били тзв. „православни Хрвати“. Саучесници у том прљавом послу су биле амбасасе Хрватске и БиХ у Ослу, као и хрватски историчар Наташа Матаушић, која је завидно искуство фалсификатора историје стекла руководећи Меморијалним центром система усташких логора „Јасеновац“ крајем децедесетих година прошлог века.
Револтирани, Срби у Норвешкој су се окупили на Светог Саву, и послали писмо протеста. Писмо, иза кога стоји Савез српских удружења у Норвешкој је било део акције, коју је Савез српских удружења у Норвешкој предводио, у координацији са амбасадом Србије и пријатељима Срба међу норвешким народом. Након огромног притиска јавности и стотине писама којима је скоро затрпано руководство Универзитета у Ослу, спорна изложба је отказана и померена за новемар месец. У међувремену, Универзитет припрема стручну дебту где ће учествовати и наши историчари, тако да ће се аргументовано успротивити овом покушају ревизије историје.
Савез српских удружења у Норвешкој ће наставити да врши притисак на Универзитет у Ослу да Горану Огњеновић и Наташу Матаушић смени са места вође пројекта. Изложба „Хвала норвешком народу“ не сме постати простор за прекрајање историје и промовисање усташких иддентитетских концепата.
Протестно писмо савеза српских удружења
Савез српских удружења у Норвешкој је кровна организација за 11 српских удружења, односно за све регистроване организације. Овај протест се шаље у име свих удружења која представљају око 7000 Срба у Норвешкој.
Изражавамо најоштрији протест због тога што Универзитет у Ослу организује изложбу која нема за циљ да исприча истиниту причу о југословенским партизанима. Приметили смо напомену на веб страници галерије Свердруп да је изложба одложена за новембар али ако каталог и остали изложбени материјал остану исти, демонстрираћемо испред галерије под паролом „НЕ историјском ревизионизму прича о нацистичким жртвама“. Инсистирамо да се каталог и изложбени материјал ревидирају у складу са општеприхваћеним историјским чињеницама о националности и етничкој припадности затвореника.
Такође захтевамо да се вођа пројекта Горана Огњеновић смени са тог места и да се избегава свака даља сарадња са њом око будућих пројеката на ову тему. Постоји много доказа да Огњеновић има јасну и врло изражену антисрпску агенду у норвешким новинама и медијима. Због тога не желимо да нас представљају људи са таквим ставовима и да они буду ти који причају приче наших очева и дедова.
ОУ треба да има на уму реакције након што је изложба приказана у Фалстад центру. Изложба је изазвала веома негативан публицитет у медијима што је продубило супротности међу етничким групама из бивше Југославије у Тронделагу. Ми Срби у Норвешкој, многи од нас потомци жртава хрватског геноцида над нашим народом током Другог светског рата, снажно се ограђујемо од изложбе у садашњем облику и вођству и очекујемо да ОУ заустави овај пројекат.
Изјава Горане Огњеновић у новинама ВГ од јуна 2011. год. да су Срби били мањина у логорима у Норвешкој, директно је фалсификовање историје. Када дође до великих трагедија, нарочито за време рата, веома је тешко доћи до тачних података о свим жртвама. Али 70 година после рата, Југословенско-норвешко друштво располаже чињеницама за 4268 заробљеника од којих су 3841 или 89% били Срби. Позивамо се на податке доступне из претходних истраживања и чекамо резултате додатних истраживања која су у току на Универзитету у Тромсу под окриљем Нарвик центра, који ће, између осталог, бити објављени у докторској тези.
Свесни смо да је било и хрватских, босанских, македонских и словеначких затвореника у тим логорима и желимо наравно да одамо почаст успомени на њих. Нажалост, у данашњој Хрватској постоје јаке снаге која уместо да раде на миру и помирењу, раде на умањењу броја српских жртава фашистичког терора усташког режима. Сматрамо да је пројекат који води Огњеновић наставак таквог квази-истраживања.
Према нашим сазнањима, Огњеновић није могла да изнесе конкретне резултате истраживања који оспорују чињеницу да су огромну већину међу затвореницима сачињавали Срби. Када вођа пројекта не успева да добије чињенични основ за своје тврдње да су Срби били у мањини, она покушава да српским жртвама додели неку другу националност.
Илустроваћемо то једним примером: у Хитлеровим концентрационим логорима било је и немачких Јевреја. Ипак, нико не може да преправи историју да су убијени Немци а не Јевреји. Веома много Срба је било послато у концентрационе логоре у Норвешкој само зато што су били Срби, као део хрватске усташко-државне политике истребљења Срба током Другог светског рата. Ову важну чињеницу пројекат покушава да замагли.
Застрашујућа је изјава Огњеновићеве у Дагсависену где она сугерише да су Срби из Хрватске православни Хрвати који имају мало тога заједничког са Србима из Србије. То је погрешно. Ми смо један народ са заједничким идентитетом. То је иста она реторика коју је хрватски фашистички вођа Анте Павелић користио у својим говорима. Ово се тешко може тумачити другачије него као наставак застрашујућих идеја које су требало да буду мртве и сахрањене падом Трећег рајха 1945. Наш идентитет је српски, а не хрватски или босански.
Прокламовани циљ руководства фашистичке хрватске државе током Другог светског рата био је да се уништи идентитет и култура српског народа, а изгледа да је то исто и намера ове изложбе.
Такође снажно реагујемо на то што је вођа пројекта у неколико наврата мешала тематику око жртава геноцида над Србима током Другог светског рата са трагичним догађајима из сукоба 1990-тих година и да је то често чинила са јасном антисрпском реториком.
О озбиљности овог пројекта говори и то да су хрватски и босански амбасадори позвани као партнери у пројекту, али не и српски амбасадор. Ово ће накнадно изгледати као непријатност за ОУ која би могла утицати на поверење у веродостојност и независност универзитета. Ако ова изложба буде дозвољена без тражених измена, сматраћемо Универзитет у Ослу саучесником у давању легитимитета овом мутном начину размишљања.
(Двери)
