Њујорк – Кривични поступак против тајкуна Мирослава Мишковића дио је настојања српских власти да искорјене корупцију, пише “Њујорк Тајмс”.
– Влада Србије је прошлог децембра поздравила његово хапшење, као дио борбе против организованог криминала и корупције, што је допринос тежњама земље да се прикључи Европској унији и да скине са себе ознаку земље без закона, као наслијеђе балканских ратова деведесетих година – наводи лист.
Лист наводи и ријечи “моћног” замјеника премијера Србије Александра Вучића, који каже да “нико није и нико неће побиједити Србију и то укључује и Мирослава Мишковића”.
Наводећи да Мишковићеви сарадници одбацују оптужбе као политички мотивисане, лист цитира оцјене аналитичара да је у земљи, која се бори с корупцијом од пада бившег вође Слободана Милошевића 2000. године, Мишковић постао снажан симбол “нездраве везе између пословних интереса и државе која је омогућила да шачица тајкуна згрне огромно богатство”.
– Вучић оптужује Мишковића да је на мјесечном нивоу давао накнаде између 40 и 65 хиљада долара за 20 српских политичара. Он је оптужио Мишковића и да је покушао срушити владу да би избјегао строгу контролу пословања своје компаније – додаје се у тексту америчког дневника о водећем српском тајкуну.
Описујући Мишковића, “Њујорк Тајмс” истиче да га Тужилаштво терети да је, заједно са сином Марком и девет других особа, украо више од 30 милиона долара током приватизације компаније за поправљање путева између 2005. и 2010. године.
Лист се враћа и на сам почетак Мишковићевог успона, подсјећајући да његова империја вуче коријене из времена Милошевића, код кога је кратко био замјеник премијера, задужен за приватизацију српске индустрије.
Након што је напустио владу, Мишковић је основао приватну компанију, “Делта 2М”, која је цвјетала упркос рату и међународним санкцијама, продајући играчке, чоколаде и друге потрепштине.
Након пада Милошевића, Мишковић се окренуо прозападним демократским реформаторима и проширио своју империју, констатује лист.
Али, прошлост је наставила да га прогања, примјећује лист и додаје да се у телеграму америчке амбасаде из 2007. до кога је дошао “Викиликс” наводи да је Мишковић “корисник нечувене политичке корупције”.
У телеграму се, како наводи “Њујорк Тајмс”, сугерише да је Делта Холдинг зарадила кроз сумњив посао са српским царинама током деведесетих и предлаже да се Мишковићу одбије виза за улазак у САД.
– Његово богатство је направљено на леђима српског народа, који је патио кроз разорне санкције и хиперинфлацију, док је он зарађивао на њиховој биједи – закључује се у извјештају амбасаде САД.
Њујоркшки дневник констатује да, поред Србије, и неке друге земље, нове чланице Европске уније или кандидати за чланство, настоје да искоријене корупцију, чиме се љествица услова за учлањење кандидата, међу којима је и Србија, подиже.
Лист, поред истраге која се води против Мишковића, наводи и примјере Чешке, која је недавно интензивирала борбу против корупције на највишем нивоу, усљед чега је дошло и до смјене премијера, као и Хрватске, Бугарске и Румуније, које се такође налазе пред изазовима раширене корупције и организованог криминала.
