Од тога како се Хрватска буде показала у Европској унији у коју је примљена 1. јула, умногоме зависи да ли ће њени балкански суседи добити шансу да се доказују у истом друштву.
Судећи по „Њујорк тајмсу”, перспективе би могле да буду затамњене. Угледни дневник поводом промовисања Хрватске за 28. члана уније поставља нека неугодна питања:
Да ли је примљена прерано? Да ли је спремна? Да није и даље исувише корумпирана?
Подсећа се на 2007. када су се Бриселском клубу придружиле Бугарска и Румунија. Није прошло дуго, а унутар ЕУ су схватили да су ове две земље биле неспремне за чланство у елитном европском друштву.
Како Софија и Букурешт ни до сада нису решиле проблеме због којих је њихово чланство довођено у питање – корупцију, слабу економију, политичку нестабилност – логично је да су се неки Европљани поново питали да ли је паметно да још једном ризикују.
Ако се покаже да је Загреб стварно био грешка, вероватно да ће Београд или Подгорица морати много дуже да чекају своју шансу.
„Њујорк тајмс” нема много дилема. Лист оцењује да је хрватска економија неприпремљена за конкуренцију у ЕУ, да је држава корумпирана и притиснута великим бројем неспособних бирократа.
Слично се пре шест година писало о Бугарској и Румунији које су остале не само најсиромашније чланице уније, већ су биле притиснуте нестабилним владама, високим степеном корупције – све то упркос 25 милијарди евра помоћи колико су од 2007. примиле из фондова ЕУ за регионални развој.
У Хрватској је стопа незапослености 20 одсто а земља је годинама у рецесији. Председник Европске банке за обнову и развој Сума Чакрабарти посетио је овог месеца Загреб и поручио: „Хрватска јасно мора да се позабави корупцијом.”
При том је оценио да је хрватска економија и даље неконкурентна и под владином контролом.
Према подацима организације Транспаренси интернешенел, Хрватска је на 62. месту међу 176 земаља рангираних по ефикасности борбе против корупције.
Загреб је суђењем бившем премијеру Иву Санадеру за примање мита послао поруку да озбиљно схвата примедбе, али одлазак бившег премијера у затвор не мења довољно политичку културу земље.
Остаје да се види шта ће Хрватска урадити са 14 милијарди евра помоћи, колико би могла да добије од 2014. до 2020. године. Ако тај новац заврши у сумњивим коферима или буде пребачен у сефове пореских рајева, ето лоше вести за нимало мање корупцији склон остатак Балкана.
Упркос свему, многи европски званичници хвалили су хрватски улазак јер је он значио да је Европска унија и поред оштре економске кризе и даље врло привлачна.
Не споре да би неуспех Хрватске вероватно затворио врата ЕУ за остале земље Балкана, али напомињу да би зато успех Загреба сигурно подстакао даље ширење.
„Важно је не само да се настави политика проширења, већ и да се ојача кредибилитет ове политике”, казао је недавно комесар ЕУ за проширење Штефан Филе.
Међутим, многи Немци би рекли да је кредибилитет одавно испран придруживањем Румуније и Бугарске, због чега се противе политици проширења.
Ипак, за разлику од „Дојче велеа” који пише да земље престану да се труде када уђу у ЕУ, „Економист” за хрватско чланство каже да је добра ствар за унију и да треба наставити са политиком проширења.
Нагласак је на томе да земље које желе да се прикључе ЕУ морају да уведу демократију, владавину права и слободно тржиште што је добро колико за њих толико и за Брисел. Који год став да превлада, Брисел ће помно пратити да ли је Хрватска ове реформе само уписала у законе или спроводи у пракси.
Премијер Зоран Милановић и остали хрватски званичници кажу да неће блокирати пут Србији или БиХ на путу ка ЕУ онако како је то Љубљана радила Загребу.
Али, довољно је само да испадне да је Хрватска незаслужено добила европску диплому па да у Бриселу првим комшијама забране да полажу исте испите.
Денис Шешељ: Туђман је вршио геноцид
Повереник аутохтоне Хрватске странке права (А-ХСП) Денис Шешељ поднео је кривичну пријаву против првог председника независне Хрватске Фрање Туђмана оптуживши га да је одговоран за геноцид, злочин против човечности и ратно профитерство, преноси Танјуг. Он сматра да је данашња Хрватска опљачкана, ресурси уништени и да новац од приватизације држе „проверени кадрови бившег режима и њихова деца”, објавио је хрватски портал „Index.hr”.
Туђман је, пише у пријави, учествовао у покољу над хрватским цивилима у блајбуршком покољу у јануару 1945. године
