Незапослени здравствени радници, њих 12.000, имају прилику да се легално запосле у Њемачкој. То је омогућено захваљујући споразуму између српске и њемачке националне агенција за запошљавање.
Потписивањем споразума националних агенција за запошљавање Србије и Њемачке, прилику да се легално запосле у Њемачкој добили су незапослени здравствени радници, којих на евиденцији има 12.000.
Србија је четврта у свијету по броју младих стручњака који одлазе из земље, а држава и даље троши на школовање кадрова који не могу да се запосле. Министарство просвете припремило је стратегију за могуће рјешавање тог проблема.
Нијемци нуде специјализацију, исте услове рада и зараду које имају њихови радници. Заинтересоване припремају за одлазак у Њемачку, плаћају пут и трошкове издавања радних виза.
Моника Варнхаген из Централе за рад са странцима и стручно оспособљавање каже да Друштво за интернационалну сарадњу први пут помаже и припрема људе који одлазе у Њемачку.
„Припрема их за рад који их чека и подржава у прво вријеме по заснивању радног односа, у болници или некој другој медицинској установи“, прецизира Моника Варнхаген.
Директор Националне службе запошљавања Дејан Јовановић истиче да се овим споразумом људима обезбјеђује могућност да раде, „што је обавеза државе“.
„Имаћемо прилику да сутрадан, кад се неки од тих наших људи врате у Србију, добијемо ново знање – трансфер знања из њемачких клиника ка српским“, каже Јовановић.
Школовање за занимања којих нема довољно на тржишту рада и образовање стручњака који могу да оснују своју фирму, дио су нове стратегије образовања.
Универзитети и средње школе припремају образовне програме који ће смањити број оних који дуго чекају на посао.“Већ ове године очекујем да ће много тога што је у стратегији записано лагано мијењати. Наравно да крупније промјене треба очекивати од почетка следеће школске године“, каже државни секретар у Министарству просвете Радивоје Митровић.
Миграција радне снаге у свијету је уобичајена, па тако и стручњаци из Њемачке због бољих услова рада одлазе у Америку и скандинавске земље.
И док је штета од губитка младих стручњака за друштво непроцјењива, од дознака из дијаспоре годишње добијамо готово три милијарде евра.
