Хаг – Сведок одбране Трифко Пљеваљчић негирао је данас, на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу, да су српске снаге 1992. протерале муслиманско становништво из Фоче и околине.
„Нико није био протеран. Мени тешко пада када неко каже да је из Фоче протеран“, изјавио је Пљеваљчић који је био командир чете у српској територијалној одбрани.
Пљеваљчић је изјавио да је „приликом чишћења већински муслиманских села“ сви војно способни мушкарци које је назвао и „паравојним бандама“, „побегли ка Горажду“.
„Они који су протерани, протерани су зато што су били наоружани“, изјавио је сведок.
Пошто су села била „очишћена“ од наоружаних лица, жене, деца и старци били су, како је рекао Пљеваљчић, пребачени у више „прихватилишта“ у Фочи, ради „заштите“ од српских паравојски које су властима „причињавале велике проблеме“.
Муслимански цивили потом су, по сведоку, „тражили да им се омогући“ да оду у Црну Гору или Србију, а српске власти у Фочи су им обезбедиле превоз.
„Ко није хтео да оде, тај је остао“, рекао је Пљеваљчић, наводећи примере неколико муслимана који су у Фочи остали „до јула 1992″ или током целог рата.
„Српске власти су апеловале да се не иде, али су помагале да се иде – омогућиле су сваком ко хоће да иде“, казао је сведок.
Тврдећи да су сукобе у Фочи изазвали муслимани који су се пре рата наоружавали, Пљеваљчић је изјавио да је њихова намера била да „доминирају Фочом и учине је муслиманском“.
„Муслимани су Фочу нападали, а српски патриоти су је бранили и одбранили“, тврдио је сведок Караџићеве одбране.
У унакрсном испитивању, тужитељка Хилдегард Ерц-Рецлаф (Уертз-Ретзлафф) је предочила сведоку да је више српских полицајаца и војника из Фоче пред Трибуналом осуђено због силовања муслиманских жена у „прихватилиштима“, и због злочина над муслиманима у фочанском Казнено-поправном дому.
Пљеваљчић је одговорио да за та злодела „први пут чује“ и да је „циљ кризног штаба у Фочи био да се цивили сместе“.
На сугестију тужитељке, потврдио да о томе не зна ништа зато што је од средине јула 1992. до 1993. био на лечењу у Београду од рана задобијених у сукобима.
Пошто му је Ерц-Рецлаф показала изјаву ратног председника Српске демократске странке у Фочи Мирослава Станића да је један српски „батаљон“ био формиран већ јуна 1991, Пљеваљчић је одговорио да му „то није познато“.
После Пљеваљчића, сведок Караџићеве одбране Славко Мијановић негирао је да су српске власти на Илиџи у пролеће 1992. одузимале станове муслиманима „који су својом вољом отишли“.
Мијановић који се у српској општини Илиџа бавио тим пословима, рекао је да су испражњени станови давани на коришићење Србима избеглим из Сарајева, али их нису добијали у власништво.
Сведок је тврдио да никада није видео наређење власти РС о етничком чишћењу или кршењу људских права муслиманског становништва.
(Бета)
