Разлог овог окупљања је заједничко подсјећање на историју препуну борби за слободу и важан историјски пут који је прошао српски народ Херцеговине, истакао да је министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић. Подсјетио је, да се овдје први пут обиљежавају три велике буне, три велика народна устанка који су започели наши преци на овим просторима. Истакао је да су у ова три устаничка покрета трајно обиљежене и потврђене вјековне слободарске тежње српског народа. „Остаћемо вјечно упорни и досљедни у борби да будемо слободни, равноправни, да будемо своји на своме. То су потврдили и Срби у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату“, поручио је Ђокић.

Он је нагласио да има и других мјеста гдје живи српски народ који се борио за слободу, али су ти историјски догађаји, нажалост, остали на маргинама. „Зато ћемо, слиједећи овакве потезе које смо предузели са локалном власти и са представницима БОРС-а, сигурно послужити као добар узор и другима да отргну од историјског заборава оно што не смије бити заборављено, а свједочи о дугој борби српског народа за слободу“, истакао је Ђокић.

Начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић рекао је да се данас у Невесињу одаје дужно поштовање прецима и храбрости, јунаштву и чојству ондашњих јунака који су судбоносних година 19. вијека устали у заштиту својих огњишта, бранећи част и достојанство народа од туђинског јарма. „Окупљањем на овом часном мјесту, гдје су храбри устаници трасирали пут будућим генерацијама у сталном трагању за правдом и равноправношћу, показујемо да не заборављамо своје коријене, историју и традицију и још једном истичемо допринос Херцеговаца у вјековној борби за слободу“, поручио је Шиљеговић.

У оквиру програма обиљежавања 138 година од устанка у Херцеговини, служен је парастос и положени вијенци на Спомен-обиљежју погинулим устаницима у селу Крекови, након чега је одржан пригодан културно-умјетнички програм. Вијенце је, између осталих, положио и изасланик предсједника Републике Српске Душко Четковић.

Устанак „Невесињска пушка“ подигнут је на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио. Устанике су тада оружјем и добровољцима подржале кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до почетка српско-турског рата. Посљедица овог устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес 1878. године на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је

Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ која је била у саставу отоманске империје.

Друга „Невесињска пушка“ је она која је испаљена у јануару 1882. године против Аустро-Угарске монархије, док је трећа испаљена у јуну 1941. године у борби против фашизма.