Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен јуче је саопштио да су Косовске безбједносне снаге, са чијим оснивањем се Београд никада није сложио из увјерења да ће из њих настати војска Косова, достигле „пун оперативни капацитет“.
– КБС је у потпуности у стању да изврши све задатке који му се повјере у складу са њиховим мандатом и стандардима НАТО – навео је Расмусен у саопштењу, захваљујући припадницима Кфора „за све што су учинили како би помогли изградњу тих снага“.
Расмусен тврди да мисија КБС-а остаје „каква је и била“ – да спроводи операције заштите цивила, да помаже цивилним властима у случају природних катастрофа и других ванредних ситуација, као и да ће НАТО наставити да пружа помоћ тој формацији. Он је позвао припаднике свих заједница на Косову да размисле о укључивању у КБС како би оне постале „истински мултиетничке и репрезентативне снаге“.
Милован Дрецун, предсједник Одбора за КиМ у Скупштини Србије, каже да КБС и даље не могу да имају легалитет јер је њихово постојање у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН. Подсјећа, да је ова формација настала послије самопроглашења Косова 2008. године, и то из Косовског заштитног корпуса који је створен из ОВК, у којој су били озлоглашени појединци, као што је ратни командант Сулејман Селими звани Султан, против кога се данас и у Приштини води кривични поступак.
– КБС изазива подозрење код Срба, та формација је извор нестабилности, својевремено су из КЗК распиривани сукоби на југу Србије и Македонији. Нико не вјерује у то да КБС постоји због подршке цивилима у ванредним ситуацијама, уосталом носе маскирне униформе и опремљени су пешадијским наоружањем, а Приштина их практично третира као своју војску. Сам Расмусен подржао је гаранције НАТО, дате Србији у оквиру Бриселског споразума, да припадници КБС идућих десет година неће долазити на сјевер Косова -каже Дрецун, истичући да Београд нема потребе да реагује поводом Расмусенове изјаве, али да сигурно неће позвати Србе са Космета да се прикључе КБС-у.
Ове снаге основане су почетком 2009. године, уз образложење да су у складу са Ахтисаријевим планом. Имају око 2.500 припадника, а недавно је на Косову спроведена кампања да се што више припадника мањина прикључи овој формацији. По оснивању КБС-а који је подржао НАТО, односи Војске Србије и Кфора извјесно вријеме били су спуштени на технички ново, тј. нису се одржавали састанци начелника Генералштаба ВС и команданта Кфора.
