На студије у Србију требало би да дође чак 10.000 академаца из најразвијенијих земаља Блиског истока, као и око 500 студената из Кине, каже министар просвјете.
Према ријечима Томислава Јовановића, тиме би се број страних студената на српским универзитетима повећао чак 10 пута, јер се процјењује да на свим факултетима у земљи данас нема више од 1.000 странаца
„Родитељи из једне фондације коју су формирале стране богате земље Блиског истока упутили су нам писмо са молбом и намјером да око 10.000 њихових студената дође на студије у Србију. То је огроман број страних студената и истовремено велики изазов за наше универзитете. Планирам да већ сљедеће недјеље тим поводом одржим састанке у Влади, јер је интерес цијеле земље да доведемо што већи број странаца на наше факултете“, казао је за „24 сата министар Јовановић. На питање откуд одједном толико интересовање странаца за наше високо школство, Јовановић одговара да се поклопило неколико фактора од којих је најважнији рангирање Универзитета у Београду на престижној Шангајској листи.
„Универзитет у Београду изборио се за мјесто на Шангајској листи 500 најбољих универзитета на свијету и чак напредовао за 150 мјеста, остављајући иза себе универзитете у Љубљани и Загребу. Осим тога, од свих страних студената у Србији најбројнији су они са Блиског истока и они су по повратку у своје земље успјели да покажу велико знање које су овдје стекли. Они су били наши најбољи промотери и биће нам част да се на нашим универзитетима школују у још већем броју“, истиче Јовановић.
Корист коју би Србија имала од доласка страних студената је вишеструка. Поред побољшања имиџа у свијету, страни студенти би нашој земљи донијели и новчану добит јер би плаћали школарине, становање и исхрану. Иначе, страни студенти су све до осамдесетих година били чести гости у Србији и процјењује се да их је тада било близу 10.000. Од деведесетих година, ратова и кризе ситуација се у том погледу драстично погоршала и данас их нема више од 1.000. Када се има у виду да већина факултета не организује наставу на енглеском језику за основне студије и да су капацитети смјештаја у домовима мали и за постојећи број студената, поставља се питање да ли смо уопште спремни за толики број странаца
