Друштво за босански језик и књижевност, које делује под окриљем Бошњачког националног већа, успротивило се ставу Матице српске да је једино прихватљив термин бошњачки језик.
Нови Пазар – Недавно саопштење Управног одбора Матице српске да је „за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик” наљутило је неке представнике Бошњака.
Тај орган Матице српске усвојио је закључак којим „подсећа државне органе Републике Србије, а пре свега надлежна министарства да је Одбор за стандардизацију српског језика правовремено усвојио социолингвистички засновану одлуку да је за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик”.
Овом ставу успротивило се најпре Друштво за босански језик и књижевност, које делује под окриљем Бошњачког националног већа. Ово друштво подсећа да се на последњем попису у Србији 2011. године 145.278 особа изјаснило да говори босанским језиком. Такође, подсећа ово друштво, Европском повељом о регионалним и мањинским језицима, босански језик је верификован као један од десет мањинских језика у службеној употреби у Србији.
„Родни лист бошњачке писмености и културе – Повеља Кулина бана написана је босанским језиком и босанчицом, као босанским писмом још 1189. године”, тврди у саопштењу Друштво за босански језик, које окупља углавном професоре предаваче доскоро српског, а сада босанског језика у новопазарским школама. Ово друштво тврди да је 1907. године забрањено име и употреба босанског језика и он је преименован у српскохрватски. Бошњаци у Србији су „на првом демократски организованом попису 1991. године обновили употребу и име свог матерњег језика”.
Иако у саопштењу Матице српске види покушај дискредитације босанског језика и покушај агресије на бошњачку културу и традицију, муфтија санџачки Муамер Зукорлић у свему види и добру страну.
У ауторском тексту на њему блиском порталу „Санџакпрес”, Зукорлић, потписан као генерални секретар Бошњачке академије наука и уметности, примећује да „за разлику од ранијег негирања постојања босанског језика, садашња тврдња у суштини представља признавање постојања босанског језика као званичног језика Бошњака”, написао је Зукорлић. Он у саопштењу Матице српске препознаје „покушаје креатора српске културне политике да, као много пута у прошлости, своје ставове наметне суседним културама и на тај начин изврши културну агресију”. По њему, српско културно наслеђе, уколико се из њега изузме све што је бошњачко или припада другим народима, штуро је и заостаје за оним што Бошњаци гаје од средњег века као своју аутохтону баштину.
Зукорлић Матицу српску и друге „великосрпске” институције оптужује да су српском културном наслеђу приписале стећке, Хасанагиницу, Омера и Мериму, Мешу Селимовића, Мехмед-пашу Соколовића и друге, па Бошњаци морају да „доказују и бране сопствено наслеђе”.
„Ако бисмо били до краја цинични, могли бисмо да кажемо да се у култури Бошњака увек српска култура и српски језик називају „влашком културом и влашким језиком”, јер се у перцепцији Бошњака вековима за Србе користио назив Влах, а за њихов језик влашки језик; исто као што постоји глагол повлашити се у значењу прихватити српску/влашку културу и придев влашки у значењу српски”,закључује Зукорлић.
Ипак, он додаје да би препорука бошњачкој јавности да српски језик назива влашким, затошто је тај назив прихватљив за бошњачку културу, вероватно узнемирила све који говоре тим језиком и изазвала буру код језикословаца.
„Зато нека Матици српској не смета босански језик, којим говоре њихови суседи, као што ни нама Бошњацима не смета српски језик којим говоре наше комшије”,поручује Зукорлић.
Ове школске године у школама југозападне Србије,уз доста тешкоћа и неспоразума, почела је настава на босанском језику за око 4.000 бошњачке деце. Како је саопштено из БНВ-а, председник тог већа Есад Џуџевић се прекјуче договорио са директором Завода за уџбенике Драгољубом Којићем да се за средње школе за идућу школску годину на босански језик преведу и обезбеде уџбеници који недостају.
У покушају да објасни зашто се веће на чијем је челу назива бошњачким, а језик којим говори босанским, Џуџевић се позива на историјски континуитет и традицију јер „Бошњаци су свој језик кроз историју увек звали босанским”.
–На језику Бошњака наш језик се назива босанским, а на српском он може да се назива бошњачким–каже Џуџевић,слажући се са Матицом српском да је „за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик”.
(Илустрација Срђан Печеничић)
По њему, споран је став Матице српске да на назив језика ове националне мањине ваља упозорити државне органе Србије, а пре свега надлежна министарства, јер се тиме задире у већ остварена права и законску регулативу.
Извор: Политика/С. Бакрачевић
