Млади људи у Србији не желе да уђу у Европску унију и то јасно показују истраживања разних агенција, које су чак познате по томе да знатно улепшавају резултате у односу европских и НАТО интеграција.
Европску причу тек чека пад популарности, ако се у обзир узму резултати истраживања Цесид-а, по којем су млади у Србији највећи противници уласка у ЕУ! Међу ученицима и студентима је чак 53,6 одсто оних који су изразито против тога да Србија постане члан Уније, а по истом истраживању о интеграцијама са Бриселом нарочито негативно мишљење имају Београђани.
Очигледно, Србија се отрежњује од тешких заблуда да је ЕУ тај пожељни циљ коме треба да тежи. Стручњаци процењују да је права подршка уласку у ЕУ негде око 15 до 20 одсто. У ту групу спадају слепи заљубљеници у ЕУ, али и националне мањине чије су матичне државе већ у Унији или теже ка њој.
Поставља се питање како је могуће да у моменту када популарност ЕУ опада, готово све парламентарне партије и даље као основни политички циљ имају управо интеграције са Бриселом? Чак и поједини политичари у Србији попут потпредседника Владе Александра Вучича изјављују да ће наставити да земљу воде у Европу, чак и ако народ није већински за ту идеју.
Јасно је да поред разних НВО организација, једино још наше политичке елите имају корист од европских интеграција. У питању је обична демагогија, у коју и они сами не верују, али их то не спречава да због свог интереса народу обећавају светлу будућност у ЕУ.
Поражавајуће је што и нова Влада наставља са погубном националном политиком да Европа нема алтернативу. То најбоље показују потези нове Владе на Косову и Метохији, на које се није усудио ни режим Бориса Тадића.
Отпор младих према систему ЕУ није само српски “бренд”. И у западним медијима се све више пише о доласку “изгубљених генерација”, младих људи који су постали свесни да не могу да очекују бољу будућност.
Од 90 милиона младих у ЕУ, по звнаничним подацима за које многи тврде да су улепшани, чак 20 милиона не само да су без посла, него нису ни у образовном систему, нити похађају одређени вид обуке за посао. Незапосленост међу младима у појединим државама иде и преко 40 одсто, а поражавајући је и податак да од оних који нешто и раде скоро 50 одсто има привремено запослење.
Алексеј Димитријевић
