…а нечасне побједе славе само они који немају ни часних побједа ни часних пораза.
Недавно је у Kнину, у којем је до 1995. живјело 95 посто Срба, НАТО-марионета Kолинда Грабар Kитаровић изјавила: „Ми смо народ који слави побједе, а не поразе!“
Оно што та биједница и сви они који су са њом славили „Олују“ никад неће схватити је да се и порази могу славити ако су часни, а нечасне побједе славе само они који немају ни часних побједа ни часних пораза.
Kолинда је алудирала на Kосовску битку коју Срби славе и која према данас утврђеним историјским подацима није била пораз, већ побједа српске војске. Међутим, чак да је и била пораз био био то јуначки, частан пораз вриједан славља, јер су Срби храбро дочекали 3 пута бројније Турке. Највећа прослава Kосовске битке одржана је у Загребу 1889. док се још сулуда идеологија хрватства није толико примила. Било би добро да Kолинда одговори зашто су онда и Хрвати пред само стотињак година славила тај „пораз“? Читава Далмација, Лика, Славонија, па чак и Истра пјевала је пјесме о косовским јунацима. Нека Kолинда објасни зашто је „хрватска“ народна традиција са кољена на кољено пјевала о „поразу“? Одвратно је што таква једна нечасна сподоба као сто је Kолинда уопће узима у уста Kосовски бој, тај свети архетип који је надахњивао генерације, био извор етике, морала и јунаштва српског народа са обје стране Дрине, па и Срба католика, тзв. Хрвата.
Kолинда, биједна слуга Запада не може уопће појмити ни част, ни јунаштво, она која са курвинским осмијехом на лицу заговара НАТО агресије по земљама блиског истока и која јавно правда покоље дјеце у Либији, Афганистану… Kолинда је у стању жртвовати и властити народ за интересе својих западних господара из чијег дупета не излази, она би сутра хрватске младиће слала на Русију да такав налог добије из Вашингтона и њихове мајке завила у црно, а када би руски тенкови ушли у Загреб, била би прва која би побјегла са својом дјецом у Америку, а туђу дјецу оставила на цједилу. За такву олош и није него да прославља Олују.
Олуја је највећа хрватска побједа. Јадан је народ којем је Олуја највећа побједа. Јадан је народ који слави побједу у којој је 250 000 хрватских војника и полицајаца уз помоћ 5. корпуса Армије БиХ и НАТО авиона напало 30 000 слабо наоружаних крајишких војника, од којих су многи били старији од 50 година. Омјер је био 10 на 1. У теорији ратовања за побједу је довољно 3 на 1, а са логистиком какву је имала хрватска војска довољно је било и 1 на 1. Али храбри хрвати нападају само кад их је десетероструко више. Замислите да нас 30 слави побједу гдје смо пребили тројицу?! Да ли би нормалан, часан човјек то могао славити?! Да ли би нормалан, часан народ могао славити протјеривање 250 000 цивила са његовог вјековног огњишта?! Да ли би нормалан часан народ могао славити покољ 2 000 цивила, углавном старијих, који су били преслаби и преболесни да побјегну?!
Kосовски бој не би био Kосовски бој кад га би га једна морална наказа као што је Kолинда могла схватити и осјетити, као што ни Олуја не би била Олуја кад је такви као Kолинда не би славили.
Извор: ФБ профил Мислав Хорват
