Једне скинуте гаће, једно огољено женско међуножје, један председник владе, једна скривена камера, преко милион прегледа на “Јутјубу” – то је биланс једне недеље болесне забаве у Србији, и прича која је обишла свет. Овај својеврсни ТВ скандал, међутим, може да се “чита” на неколико начина.
Нешто је ту требало да буде смешно – стриптизета која изиграва водитељку, председник владе који уопште пристаје да буде интервјуисан под потпуно непознатим околностима, флеш њеног експонираног магичног троуглића, и реакција политичара, мушкарца, на јасни порнографски контекст наводног интервјуа. Поента је – није било смешно, а Дачић се, ипак, држао добро. Како би, уосталом, било који други нормалан мушкарац реаговао на његовом месту?
Ако изузмемо болесну природу саме забаве која се зове “Скривена камера” (а зар на истој телевизији у емисији “Тренутак истине” пре неколико година нисмо имали прилике да чујемо водитељкино питање “жртви” – “Да ли сте доживели оргазам кад вас је силовао отац”?!!!?), а то свакако заслужује посебну анализу, случај Дачића и “погледа испод обрва” далеко је озбиљнији него што на први поглед изгледа.
Иако има одличне односе са новинарима, иако важи за веома интелигентног човека и вештог политичара, зачуђујуће је како министар полиције и премијер није одмах провалио да скривена камера није тек пука примитивна намештаљка зарад забаве широких народних маса.
Скривена камера је очигледно била и политичка игра. Јер, основно питање гласи – зашто је баш Ивица Дачић доведен пред огољено међуножје стриптизете, и да ли би јунаци из “Скривене камере” имали петљу да тако нешто ураде неком другом политичару на власти. На пример, Томи Николићу, или Александру Вучићу? Можда у одговору на то једноставно питање леже многе истине о влади, односима снага међу коалиционим партнерима и пролећном расплету ситуације.
Такође, нејасно је зашто Дачић није одмах дигао фрку, зашто одмах није забранио да се емитује поменути снимак, зашто одмах није схватио да је управо та намештаљка доказ да га не сматрају ни озбиљним ни опасним, иако је, највероватније, он сам био убеђен да епизода из “Скривене камере” може само да му подигне рејтинг, с обзиром на то да се добро држао?
И, тек када је неколико дана касније у медијима громогласно објављена вест да су службе безбедности пратиле и самог Дачића, и да се састајао са неким Шарићевим ликом, нарко-шпедитером званим Миша Банана, ствари постају јасније. Скривена камера је била само димна бомба за оно што ће уследити.
Саопштења Дачићевог кабинета сада постају небитна, попут кашља.
Стриптизета која са поносом изјављује да се за ову улогу намерно није депилирала, постала је звезда. Аутори скривене камере смеју се на путу до банке, и нису једини који се у овом тренутку смешкају. Дачић се, може бити, оклизнуо на Банану, и то сада престаје да буде смешно, јер је скривена камера тајних служби радила и тада. У односу на ту новоиспостављену чињеницу, примитивна скривена камера са стриптизетом делује као дечија игра, мада, одједном више ништа није само забавно. Смртно је озбиљно.
Шоу бизнис, политика, друштво спектакла. Порнографија политике, и политика порнографије. Политички хард-кор тек се спрема.
Скривена камера је укључена.
(Вечерње новости)
