Његова светост патријарх српски Иринеј истакао је у Београду на централној свечаности поводом 160 година од рођења великог научника Михајла Пупина да је ријеч о научнику који је задужио не само српски народ, већ цијело човјечанство.
Патријарх Иринеј, који је благословио скуп, рекао је да је Пупин био свјетски признати научник који је „одњихан у светосавском духу и руху“, подсјетивши да је сам Пупин говорио да га је наука учинила способнијим да схвати величину вјере.
Јасмина Митровић-Марић, савјетник предсједника Србије Томислава Николића, рекла је да Србија као мало која земља у свијету може бити поносна на своје научнике, који су се поносили српским поријеклом и остварили визије због којих је човјечанство убрзало свој цивилизацијских напредак.
Она је истакла да је Србија поносна што свијет дугује захвалност за свој напредак проналасцима Руђера Бошковића, Милутина Миланковића, Николе Тесле и Пупина.
„Несебична љубав према отаџбини и народу била је једна од најлепших Пупинових особина, која је остала у сенци његових научних достигнућа, а за нас је изузетно значајна нарочито данас када са дистанце од једног века сагледавамо почетак Првог светског рата“, рекла је Марићева, обраћајући се скупу у име предсједника Србије.
Она је подсјетила да је Пупин свој углед у највишим друштвеним круговима у иностранству несебично користио да помогне својој Србији у Првом свјетском рату, а на крају рата проширио територијалну и сваку другу причу заједнице државе Срба са Словенцима и Хрватима.
Ректор Београдског универзитета Владимир Бумбашировић подсјетио је на богату Пупинову биографију, наводећи да је носилац титуле почасног доктора Београдског универзитета.
Бумбашировић је истакао да је Пупин био професор на Универзитету Колумбија 40 година и да су неки његови ученици постали нобеловци, подсјетивши да је био и вјешт дипломата, велики добротвор и добитник Пулицерове награде за своју аутобиографију, те да је цијели живот био везан за свој родни Банат.
Предсједник Организационог одбора за обиљежавање годишњице Пупиновог рођења Бранко Ковачевић указао је на огроман Пупинов допринос развоју науке, а прије свега савремених телекомуникација.
Ковачевић је навео да је Пупин био „отац наставе електротехнике у свијету“ и да је први увео електротехнику у наставу на Универзитету Колумбија, као и да је био оснивач наставе електротехнике у Србији, Македонији, Црној Гори и у БиХ.
Он је рекао да је Пупин увео науку на велика врата у Америци, која се до тада науком бавила аматерски, те да је био оснивач Америчке агенције за свемирска истраживања НАСА.
Централна свечаност поводом 160 година од рођења великог научника Михајла Пупина – Фото: СРНА
Свечаном скупу су присуствовали предсједник Скупштине Србије Маја Гојковић, министар просвјете и науке Србије Срђан Вербић, чланови Српске академије наука и уметности, представници државних и научних институција и друге личности из друштвеног и јавног живота Србије.
У оквиру свечаности у холу Ректората вечерас је отворена изложба о стваралаштву великог научника и патриоте.
Извор: РТРС
