Султан је хтео да поврати пријатељство Бугарске и октобра 1898. послао је амнестију да се сви осуђени Бугари помилују.
Са свима осталима у двориште битољске тамнице изведен је и Мицко Крстић. Прозивали су све осуђенике да им скину окове и да их пусте. Прочитали су и Мицково име:
- Мицко Крстев, Бугар-милет, ослободуе се.
Мицко кад је ово чуо за себе, изашао је из реда и без објашњења вратио се натраг у ћелију, вукући за собом своја гвожђа. Зачуђени његовим поступком, Турци су га питали зашто не иде кад је ослобођен и кад већ толико година лежи затворен. - Ја несум ни Мицко Крстев, ни Бугарин, па несум ни ослободен.
Прошло је још неколико година и он је остао упоран тражећи своје право име и своју народност. И тек када се за његов случај заузео у Цариграду и наш посланик Чеда Мијатовић, после 21 године проведене у тамници, Мицко је дочекао да га једног дана позову као Мицка Крстића, Срб-милета и пристао је тек тада да се користи слободом.
Извор: Часопис Идентитет, Инстаграм страница
