Шемсудин Мехмедовић је у мају 1992. године наредио да ме ухапсе и у затвору сам незаконито провела 13 дана, јер сам наводно у Теслић превозила избјеглице и преносила некаква писма, што, наравно, није била истина.
Испричала је то “Гласу Српске” Милена Лазић, која је у Тешњу и околини до рата била позната као једини таксиста.
Ратног начелника тешањске полиције Шемсудина Мехмедовића, каже, добро је знала.
– Иако сам Мехмедовића познавала добро, он је у мају 1992. године наредио да ме ухапсе. Тада су ми одузели “голф 2” вриједан 25.000 марака, личну карту и остала документа. До данас ми то није враћено, а Мехмедовић није одговарао јер ме 13 дана бесправно држао у затвору. Теретили су ме да сам у Теслић возила избјеглице и преносила некаква писма, што, наравно, није била истина. У то вријеме сам примијетила да ме чак и у Теслићу прате – казала је Лазићева, која је избјегла у околину Добоја.
Додала је да су је саслушавали Мехмедовић и његов помоћник Анто Борић покушавајући да је присиле да призна да се син њене тетке, који је тада био предсједник локалног СДС-а, састајао са Радованом Караџићем.
– Предлагали су ми да будем њихов сарадник и да ће ми у том случају дати све дозволе за кретање. Шемсудин ми је рекао: Признаћеш да си носила пошту и да си набављала оружје, или ћеш да сарађујеш. Кад сам одбила сарадњу, Шемсудинов полицајац ми је ставио пиштољ на чело. Морала сам да потпишем да сам набављала оружје – рекла је Лазићева коју је спасио Црвени крст пребацивши је у Јелах.
Батинања Срба у Тешњу била су свакодневна, а заробљеници су вођени на копање ровова.
– Познаници су ми причали да су муџахедини и тешањски Бошњаци играли фудбал са одсјеченом српском главом, али ја то нисам видјела – казала је Лазићева и додала да је Мехмедовић издавао наређења да се сваки други дан прикупља оружје у селу Медаково гдје су живјели Срби.
“Глас Српске” раније је објавио да је осумњичени за ратни злочин у “предмету Озрен”, потпредсједник СДА и посланик те странке у Представничком дому Парламента БиХ Шемсудин Мехмедовић у више наврата посредно, али и лично свједоцима почињених злочина пријетио ликвидацијама.
Извор из истраге рекао је да је СИПА почетком јула Тужилаштву БиХ доставила извјештај о почињеном кривичном дјелу ометање рада правосуђа са списком особа које ће бити ликвидиране ако Мехмедовић буде ухапшен.
СИПА је “предмет Мехмедовић” финализовала почетком јула и он је ухапшен 19. јула.
Послије саслушања предат је Тужилаштву БиХ које га је само сат касније, упркос достављеним доказима, пустило на слободу.
Мехмедовић, који је био ратни начелник полиције у Тешњу, ухапшен је због злочина над Србима почињених током 1992. и 1993. године.
Осим Мехмедовића, за ратне злочине у том предмету осумњичен је и актуелни бошњачки официр за везу са Хашким трибуналом и ратни начелник СДБ Тешањ Амир Ахмић, полицијски службеник МУП-а Зеничко-добојског кантона Сеад Диздаревић и пензионисани полицајац из Тешња Фадил Башић.
“Глас Српске” објавио је и свједочење Томе Петковића, оца Ненада Петковића, којег су муџахедини из Тешња, под командом Мехмедовића измасакрирали на линији између Тешња и Теслића, на Црном Врху, у мјесту Кужно гробље.
Петковић главу свог сина никада није пронашао.
СТРАХ
Избјеглица из Тешња, који данас живи у Теслићу, каже да и данас влада страх међу Србима из Тешња, али и међу Бошњацима од Мехмедовића и његових људи.
Зато, каже, не жели да му име излази у јавност, али је испричао детаље познанства са Мехмедовићем и његовом понашању током рата.
– Чак је и мене једном привео, иако смо били радне колеге. Претресли су туђи стан у којем сам тада боравио са својом дјевојком. Наводно, тражили су оружје. Иако су ме сви знали у Тешњу, њихове ноћне страже око моје куће биле су редовне, и осјећао сам страх. Затвор је био на Тошиковом игралишту, а већина Срба који су одведени тамо су изударани. Затварани су и у клубу. Знам да се један објесио – казао је он.
Мехмедовић је, каже, једном приликом међу похапшеним Србима затворио и Хрвата.
Тада су припадници хрватске компоненте Армије РБиХ кренули на полицијску станицу и опколили је.
Станицу је бранила група муџахедина.