Како је Македонија покушала и шта сада ради да ријеши питање некадашњих агената и сарадника УДБЕ на јавним функцијама.
Лустрација мора бити обавезна за политичаре који се тренутно налазе на државним функцијама или тек треба да се кандидују, како би се спријечило да се преко бивших сарадника тајних служби утиче на капацитет државних инстуција, оцијенио је бивши предсједник македонског Собрања Стојан Андов.
Аутор македонског Закона о лустрацији, донијетог 2008. године, сматра да бивши сарадници комунистичких тајних служби не смију бити на изборним листама нити бити дио државних или локалних институција, јер се захваљујући њиховој доушничкој прошлости на њих може дјеловати недемократским каналима.
“Лустрацију треба спровести над активним и будућим функционерима. Треба их провјерити да ли су сарадници тајних служби, и да ли су то радили свјесно из идеолошких разлога или за новац. То је једини начин да се очисте институције и повећа њихов демократски капацитет. Све друго се претвара у лов на вјештице”, казао је Андов “Вијестима”.
Слиједећи праксу већине бивших комунистичких земаља, Македонија је једина држава бивше СФРЈ која је покренула процес лустрације. Док се у осталим државама региона само у медијима спекулисало о именима сарадника тајних служби, Македонија је прије пет година донијела Закон о лустрацији према којем су све особе за које се испостави да су бивши сарадници тајне полиције морале да дају оставку на јавну функцију.
Законом, који је био ограничен на два изборна циклуса, кандидати на парламентарним, локалним и предсједничким изборима морали су да потпишу изјаву да нису сарађивали са тајним службама у бившем комунистичком режиму. То је појашњавано жељом да се спријечи утицај неформалних кругова моћи на посланике, министре или директоре инситуција пријетњама о објављивању досијеа. Законом је било предвиђено да се кандидатима за које посебна Комисија за лустрацију утврди да су били доушници, понуди могућност да се повуку уз гарантовану анонимност.
Колики су ефекти читања архива тајних служби недавно је потврдио и случај Словачке, гдје је између осталог, утврђено да је доскорашњи шеф Мисије Организације за европску безбједност и сарадњу у Црној Гори, словачки дипломата Лубомир Копај био сарадник чехословачке тајне службе ШТБ која је у тој земљи била активна у доба комунизма. И поред предлога из цивилног сектора да се у Црној Гори покрене процес лустрације, Влада ни парламент нису показивали интересовање за суочавање са комунистичком прошлошћу и њеном заоставшином.
Андов тврди да је Закон о лустрацији био добар начин да се државне институције очисте од сарадника тајних служби и истовремено избјегне инквизиторски лов на неистомишљенике.
“Када је донијета прва верзија закона није било никаквих трзавица јер су људи знали како он дјелује. Неки су се сами повукли без галаме а неки се одрекли кандидатуре, и имали смо ефекат. Каснијом промјеном концепције почело се са лустрацијом и мртвих људи што је изазвало негативне ефекте у јавности. Све се претворило у лов на вјештице”, тврди Андов.
Проблеми су настали када је десно оријентисана владајућа коалиција предвођена ВМРО-ДПМНЕ измјенила закон проширујући лустрацију на многе друге дјелатности, попут вјерских заједница, Академије наука и умјетности, Универзитета и медија. Иако је тај предлог два пута оборен на Уставном суду, пооштрени закон донијет је прошле године, без пристуства опозиције.
Дио македонске јавности замјера да се закон о лустрацији, умјесто суочавања са прошлошћу, претворио у оруђе власти, која га користити за дисквалификацију и обрачунавање са политичким неистомишљеницима. Влади се замјера због одлуке да се имена доушника комунистичког режима и полицијских досијеа објављују на Интернету. Влада се правда да је новим рјешењима дозвољено покретање истрага против македонских олигарха који су се обогатили деведесетих, након пада комунизма и окретања демократски оријентисаном друштву, да би се видјело јесу ли имали везе са тајном полицијом. Према новом рјешењу лустрација је требала да важио за период од 1945. до 2006. године. Нови закон не наводи широк дијапазон професија подложних лустрацији, већ даје право грађанима да затраже лустрацију некога за кога сумњају да је бивши доушник.
Обичне људе не треба дирати
Одговарајући на питање да ли лустрација у малим срединама као што је Црна Гора прије може изазвати штету него корист, Андов је казао да негативне ефекте изазива само широка лустрација. У случају објављивања имена сарадника службе међу јавним личностима али и “обичним људима”, сматра он, лустрација се претвара у лов на вјештице.
“Тако нећете ништа добро добити, а можете доста лошег направити. Морате се фокусирати само на функционере. Ако би пошли путем којим сада иде лустрација у Македонији све би се претворило у хаос”, тврди Андов.
Подсјећајући да су се, према ранијој верзији закона, сарадницима сматрали функционери који су својевољно потписали изјаву да сарађују са службом, новим законом доушницима се сматрају и они који нијесу потписивали изјаве.
“То значи да се сарадницима сматрају људи који су разговарали са неким из службе, иако можда нијесу ни знали. Довољно је да је човјек из службе направио забиљешку. Ту се ради о потпуно другим намјерама и идеално је за обрачун са неистомишљеницима”, тврди он. Како то у пракси изгледа последњи пут је показала медијска полемика након објављивања имена три члана македонске Академије наука и умјетности Славка Јаневског, Божина Павловског и Томеа Серафимовског. Значајан дио јавности оптужио је тада лустраторе да су ударили на македонско културно насљеђе. Још већу буру изазвала је информација да је позоришни редитељ Владе Милцин био доушник, иако се касније испоставило да је имао у тајној полицији досије у ком је био ислеђиван.
