Влада Литваније жели да преговара са Владом Српске о износу дуга Фабрике глинице „Бирач“ у стечају према АБ Укио банци из Литваније која од ове фабрике потражује више од 155 милиона КМ.
Министар финансија РС Зоран Тегелтија навео је да је Укио банка као један од повјерилаца пријавила своја потраживања стечајном управнику, али су ту пријаву поднијели касно, због чега на првој сједници Одбора повјерилаца она неће бити разматрана. Он је нагласио да је износ који ова банка потражује велики и да ће се тек након што се стечајни управник изјасни видјети да ли је њихов захтјев оправдан.
Тегелтија је истакао да охрабрује став Владе Литваније која жели у преговорима са Владом РС да ријеши проблем у Бирчу. „То потврђује наше опредјељење да је Влада РС предузела законом предвиђене мјере за заштиту своје имовине у Бирчу, али и свих других који имају власнички удио у овој фабрици. Комуницирамо са Централном банком Литваније која води стечајни поступак Укио банке и која се појављује као највећи повјерилац. У контактима са њима показаћемо им систем превара који се води, прије свега, од стране њихових држављана и начин на који су за велику суму новца оштетили и Литванију и Бирач, а самим тим и Српске“, нагласио је Тегелтија.
Тегелтија је рекао да је највећи повјерилац међу онима чија су потраживања реална Пореска управа РС, ИРБ,
БХ гас, док се о потраживањима из Литваније врло тешко изјаснити јер, како је рекао, ту има много повезаних лица. “ Кретање новца са једног рачуна на други и прављење цијелог круга у коме тај новац није ни изашао из Укио банке сада се жели приказати као потраживање. Преваре које су они радили сада желе да пријаве као потраживања и због тога стечајном управнику неће бити лако да се о њима изјасни“, нагласио је Тегелтија и додао да је на Литванцима да та своја потраживања докажу.
Он је истакао да ће са Литванијом морати да разјасне однос свих повезаних лица који се налазе унутар комплекса који се некад звао Фабрика глинице „Бирач“ и да утврде колика су чија потраживања. Рекао је да је за ову фабрику специфично то што је имовина изнесена у зависна предузећа, те да се у њој редовно одвија процес производње, иако нема никакве имовине.
