Министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија, под назнаком „врло хитно“, Предсједништву БиХ 8. маја упутио је допис којим даје позитивно мишљење за закључивање меморандума о разумијевању између БиХ, Aлбаније, Црне Горе и Хрватске за „пројекат транспорта природног гаса из Aзербејџана“ и тражи сагласност за тај пројекат.
У допису, који је у посједу Гласа Српске, наведено је да се ради о пројектима Трансјадранског гасовода (Trans adriatic pipeline TAPТ) и Јадранско-јонског гасовода (Ionian-adriatic pipeline IAP) којим се планира транспорт азербејџанског природног гаса преко Грчке до Италије.
Трансјадрански гасовод би требало да транспортује гас из азербејџанског поља Шах Дениз II у Европу.
Конзорцијум произвођача гаса у оквиру пројекта Шах Дениз је 29. јуна прошле године објавио да ће тај пројекат „Набуко запад“ бити један од два коначна кандидата за довођење азербејџанског гаса у Европу из Турске преко Бугарске, Румуније, Мађарске и Aустрије.
Ове године конзорцијум треба да се одлучи између трасе „Набуко запад“ или трасе Трансјадранског гасовода, који иде од Турске према Италији преко Грчке и Aлбаније. Трансјадрански гасовод раније је потписао меморандуме о разумијевању са будућим извођачима изградње Јадранско-јонског гасовода (IAP), компанијама Плинакро из Хрватске, БХ-Гас из БиХ, Геоплин плиноводи из Словеније и владама Црне Горе и Aлбаније. Тим документом је предвиђено да ће TAP, ако буде грађен, бити повезан са IAP.
– С обзиром на стратешки значај енергетске сигурности и сарадње у овој области између БиХ, Aлбаније, Црне Горе, Хрватске, Италије и Грчке, сматрамо да Предсједништво БиХ треба да заузме позитиван став према закључивању меморандума и да овласти министра иностраних послова да га потпише – написао је Лагумџија. Истакао је да МИП сматра да је тај Трансјадрански гасовод „у функцији унапређења регионалне сарадње у области енергетике, те да је од великог значаја за енергетску сигурност земље, за диверзификацију енергетског снабдијевања, те за привреду читавог региона“. Лагумџија је образложио да се ради о транспорту природног гаса из регије Каспијског мора до јужне Италије и остатка Европе, преко Грчке и Aлбаније. Додао је да би БиХ, као и читав регион западног Балкана, требало да буду снабдјевени природним гасом из тих пројеката.
Стручњаци, међутим, упозоравају да се ради о покушају „минирања“ већ покренутог пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ који подразумијева гасификацију Републике Српске руским гасом, а за који је затворена и финансијска конструкција. Истовремено, за пројекте TAP и IAP још не постоји ни одлука о улагању, као ни коначна одлука о градњи ове трасе или трасе „Набуко запад“. Занимљиво је, такође, да се тим питањем на овакав начин бави МИП БиХ, умјесто надлежног Министарства спољне трговине и економских односа.
Прошле године конзорцијум TAP саопштио је да је циљ овог пројекта да се „смањи зависност Европе од увоза руског гаса“, те да ће „коначна одлука о улагању у пројекат бити донесена средином 2013. године“.
Стручњак за енергетику Душан Богдановић каже да је очигледно да је потез МИП-а БиХ покушај разбијања већ договореног концепта и пројекта „Јужни ток“ путем закулисних политичких игара. “ Невјероватни су ти покушаји минирања у Сарајеву свега успјешног што долази из Руске Федерације и, нарочито, из РС. Та информација је сасвим нешто ново и непотребно. Људи из компаније Гаспром већ су са директором предузећа Гас-Рес Слободаном Пухалцем разговарали о траси гасовода. Јужни ток се налази у оперативној фази и зато је та прича из Сарајева безобразна и потпуно бесмислена – каже Богдановић.
Он каже да, генерално, овај потез показује да за РС из Сарајева не може доћи ништа добро. “ У прилог томе говори и податак о томе колико се нафте и нафтних деривата у ФБиХ увози са стране, а не из Рафинерије нафте Брод. То је покушај прекидања свих веза и контаката, али и рушење економских интереса сопствене земље“, каже Богдановић.
Лагумџија је исти допис упутио и Савјету министара БиХ.
