Поједини произвођачи хране у БиХ користе вријеме економске кризе да што више зараде па у своје намирнице мијешају јефтине састојке који немају никаква храњива или љековита својства, тврде у удружењима за заштиту потрошача у БиХ!
Међутим, како наглашавају, посебан проблем представља чињеница да огромне количине кривотворених и по здравље опасних производа на бх. тржиште доспијевају из увоза!
У прилог томе говори и анализа Удружења америчких потрошача УСП, која је показала да је кривотворење хране у свијету лане порасло за чак 60 одсто! Резултати УСП-а свједоче да су за кривотворење најпогоднији маслиново уље, чајеви, зачини, млијеко, мед, мљевена кафа, сирупи, вино, али и многе друге намирнице.
– Маслиново уље се веома често разређује јефтинијим уљима, скупља вина кривотворе додавањем јефтинијих, док се додавањем зачина лажира старост или комплексност неког вина. У чајеве се додаје обична трава или листови папрати, а зачини се мијешају с опасним прехрамбеним бојама које опонашају природну боју зачина, попут паприке или шафрана. Међу популарнијим намирницама које се кривотворе су и млијеко, мед, кафа и сируп. Пржени кукуруз и слад нису штетни, али нису ни кафа! Мед из увоза зна садржавати антибиотике или олово – наводе у овом удружењу.
У Покрету потрошача РС наглашавају да и произвођачи у Српској и БиХ практикују овакву производњу, која углавном није штетна по здравље грађана, али их, како истичу, доводи у заблуду и чини предметом велике преваре!
Из неисправних пошиљки уништено је 30 тона хране, пошиљаоцима је враћено око 50 тона, а 45 тона робе која је имала непотпуне декларације стављена је у промет послије отклањања недостатака. Неисправне пошиљке хране стигле су из Бугарске, Аустрије, Холандије, Пољске, Мађарске, Словеније, Италије, Нјемачке, Хрватске и Србије.
– Код појединих намирница није потребна никаква стручна анализа да би се уочило да својим својствима не одговарају производу под којим се продају. Састојци којима су „појачани“ не морају бити штетни по здравље, али је потрошач преварен, самим тим што је платио за нешто што није добио. У овој причи једино профитирају произвођачи и увозници који су скупо продали јефтино направљену намирницу. Међутим, ријеч је о криминалу, који морају да санкционишу надлежни органи – каже предсједник овог покрета Драгутин Бошковић.
Он упозорава да су, међутим, по здравље грађана посебно опасни сувомеснати и млијечни производи у које се, поред месног отпада, стављају разни штетни састојци како би ове намирнице задовољиле форму и како би им се продужио рок трајања.
– Ријеч је првенствено о хреновкама, кобасицама и разним врстама паризера. Они се праве од животињског отпада, а пуни су и разних штетних адитива. Можда ове намирнице неће изазвати акутно тровање, али је сигурно да ће временом угрозити здравље потрошача. Роба из увоза представља посебну пријетњу, јер се код нас, због слабих контрола на границама, пласира све и свашта. Увозни лобији, који су изузетно јаки, увозе робу која је у другим земљама јефтина и којој је рок трајања при крају. Онда јој промјене датум производње и фалсификују деклерације па је продају нашим грађанима. У овом погледу, стање је данас горе него прије десетак година – наглашаав Бошковић.
Снежана Јагодић Вујић, предсједница Савеза еколошких снага БиХ, недавно је такође упозорила да бх. грађани једу контаминирану рибу са великом количином хистамина, конзервисано месо старо десетине година, а у најновије вријеме недефинисане пасте, које су, како је устврдила, настале додавањем појачивача укуса.
– Конзервирају се све врсте меса, воће и поврће, напици и комбиноване прерађевине хране. Састав тих производа доступан је на увид у изузетно штурој декларацији, а мноштво лоших састојака скрива се од купаца, чиме се потрошачи обмањују. Конзумирамо и веома старе производе и оне који су пред истеком рока трајања, што трговцима даје додатну зараду. Наиме, они се пласирају по цијенама најквалитетнијих производа, или се, на такозваним акцијама, продају под мало нижом цијеном. Финансијска немоћ нас приморава да једемо отрове, јер за квалитетније немамо средства – нагласила је Вујићева.
Инспектори за храну РС су у спољнотрговинском надзору на царинским терминалима за девет мјесеци прошле године прегледали 38.731 пошиљку, од чега је четрдесетак било неисправно. Ријеч је о месу и месним прерађевинама, кондиторским производима, зачинима и поврћу, код којих су установљене неисправне деклерације, микробиолошке контаминације или хемијске неисправности.
