Ниједна од фирми које је Министарство здравља и социјалне заштите РС ангажовало за ревизију пројекта реконструкције Клиничког центра Бањалука не посједује потребне лиценце прописане законом, потврђено је „Независним“ у Министарству за просторно уређење, грађевинство и екологију РС.
Подсјећамо, Ранко Шкрбић, ресорни министар, са њемачким „Обермејером“ као извођачем, те са аустријским „Униплан Медицинтехником“ и бањалучким „Проконтролом“ као подизвођачима, потписао је уговор за ревизију, анализу и унапређење пројекта реконструкције поменуте установе.
Миладин Гаћановић, помоћник министра за грађевинство, је, међутим, рекао да је увидом утврђено да ниједна од ове три фирме нема валидну лиценцу потребну за издавање грађевинске дозволе за отпочињање радова.
„За пројекат који није ревидирало овлаштено правно лице не може се издати грађевинска дозвола. У овом конкретном случају, ова правна лица не испуњавају те услове. У преводу, то значи да су то узалуд бачене паре“, рекао је Гаћановић.
Гордан Јелић, менаџер пројекта, јуче због „лажног и дегутантног писања ‘Независних новина'“ није желио да одговара ни на једно наше питање и рекао је да пошаљемо писмени допис. Међутим, у разговору који смо водили у уторак, он је рекао да ће након ове ревизије са „Обермеyером“ бити урађена још једна ревизија.
„Ми имамо обавезу по Закону о грађењу да, кад пројектант и ‘Обермеyер’ ураде свој посао, урадимо званичну ревизију пројекта, без које не можемо добити грађевинску дозволу“, рекао је Јелић.
Међутим, осим питања зашто Министарство ради двије ревизије, односно зашто одмах није ангажовало фирму са потребним лиценцама, остаје нејасно да ли је Министарство до краја испунило услове из тендера који су расписали како би од Европске инвестиционе банке добили новац из кредита за консултантске услуге.
У том позиву наведено је, наиме, пет услова које извођач мора да испуни, а у једном се наводи да компанија која побиједи на тендеру мора имати „валидну локалну присутност“ или партнера у РС који има лиценце, односно или „Обермејер“ мора бити регистрован код надлежног органа у РС или треба да има партнера који је регистрован код надлежног органа за услугу коју пружа. С обзиром на то да се на основу обављеног посла ових предузећа не може издати грађевинска дозвола, остаје отворено питање да ли је „Обермејер“ регуларно добио посао.
Допис смо послали и Европској инвестиционој банци, коју смо замолили за тумачење ове одредбе, а исто питање послали смо и Министарству, али до закључења овог броја нисмо добили одговоре.
Такође, нејасно је зашто је већ плаћено 1,5 милиона евра за први пројекат, а након тога и додатних 1,9 милиона за ревизију тог пројекта. „Независне“ су од Министарства поново затражиле добијање све документације позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама, како бисмо из прве руке могли провјерити све што је до сада урађено поводом овог пројекта, као и цијену која је плаћена.
Један стручњак за ову област, који је замолио за анонимност, објаснио нам је да није неуобичајено да се раде ревизије постојећих пројеката, али да се то не дешава често, јер је то знак или да је први извођач лоше направио посао или да је инвеститор из неког разлога радикално измијенио пројекат. Такође, његова процјена је да ће „ревизија ревизије“, која ће бити валидна за добијање грађевинске дозволе, коштати између 200.000 и милион марака, у зависности од обима посла.
Како је рекао, у РС постоји неколико института који имају валидне лиценце и који су успјешно могли направити овај посао, без ангажовања фирми које немају лиценцу, или бити ангажовани као подизвођачи.
„Могуће је да они немају стручњаке из свих области, али зато у те сврхе ангажују додатне стручњаке са валидним лиценцама да ураде тај посао“, објаснио је он.
Ни од њемачког „Обермејера“ јуче нисмо добили одговоре на мејл који смо послали. Од четири мејла које смо им послали, одговорили су само на први, у којем су само потврдили да су добили посао за ревизију пројекта.
За коментар смо замолили и Делегацију ЕУ у БиХ, из које су нас упутили да се за све информације обратимо директно Европској комисији. Подсјетили су да је ЕИБ једина банка која је у власништву ЕУ и представља интересе земаља чланица.
