Идеја да се изгради канал Дунав-Морава-Вардар-Солун стара је 100 година, а интереси Србије, Македоније и Грчке, држава кроз које би пролазио – јасни су.
Две суседне државе не показују посебан интерес за пројекат чију је израду оживела Влада Србије, али се као заинтересована страна појавила Кина.
Који би били интереси ове велике земље, територијално веома удаљене од балканске регије, да учествује у овом скупом, гигантском пројекту?
Пре свега могло би бити речи о економским интересима, јер би учешћем у пројекту Кина упослила своје велике фирме, као и људе. Кинези желе робу да пласирају на територију Европе и своје највеће тржиште – Европску унију.
Да највећи интерес за изградњу пројекта имају кинеске фирме, рекао је и Џу Лијенши, саветник кинеске амбасаде за економију.
“Тај пројекат био би велика економска шанса за наше фирме, а пре свих заинтересована је фирма “Чајна џезуба груп корпорејшен“, која је радила највећу брану у Кини “Три клисуре“, каже Џу за Новости.
Он наводи да српска влада и кинеска држава још нису склопиле конкретан споразум о изградњи моравског канала:
Министар Бачевић, који каже да је канал стогодишњи српски сан, оценио је да су интереси Кине за овај пројекат многоструки.
“Важно им је да њихова роба овим пловним системом много лакше и јефтиније допре до средње и западне Европе. Једна велика држава, која има толико новца, који жели да пласира у велике пројекте, не би пропустила ту шансу. Питање је да ли ту шансу по повољнијим условима може да понуди и неко други. О томе ћемо још да разговарамо”, рекао је Бачевић и нагласио:
“Онај ко буде на Морави у Србији без обзира на то какав власнички однос буде био, он је и геополитички и геостратешки присутан у том делу Европе”.
За сада, Србија има потписан Протокол о разумевању за израду студије оправданости изградње пловног пута „Канал Морава“ који је 26. јануара у Пекингу потписао министар Бачевић и то са председником кинеске компаније „Чајна џезуба груп корпорејшен“ Жен Ђиенгуом.
Потписаним протоколом, договорена је сарадња две стране на изради студије којом ће бити обухваћени сви елементи који се односе на пројекат у делу кроз Србију, са освртом на Македонију и Грчку. Протокол предвиђа и наставак добре сарадње Србије са поменутом кинеском компанијом, која ће се односити на помоћ кинеских експерата и научника у области геодетских и геомеханичких испитивања у Србији.
А, шта конкретно значи потписивање протокола?
“Реализација протокола је обавезујућа, али је питање до ког нивоа се стигне”, кажу у Влади. Протоколе, иначе потписују министарства након што добију овлашћење владе.
“Протоколи се не праве за адхок случајеве. Не постоји ниједан протокол да није почела његова реализација. Али, области у којима се потписију обухватају велику лепезу питања и сарадња траје. Протоколи су основ да се почне са радом”, кажу у влади.
Иначе, осим протокола, потписују се споразуми и меморандуми, а најјачи су међудржавни документи који морају да се ратификују у Скупштини.
(Вечерње Новости)
