Сарајево – Бивши гимназијални професор, писац и историчар Милосав Попадић дигао је глас поводом најаве надлежних сарајевских институција да ће споменик аустроугарском престолонаследнику, надвојводи Францу Фердинанду, жртви сарајевског атентата у августу 1914., бити завршен и свечано откривен на 100. годишњицу избијања Првог светског рата у оквиру обележавања овог догађаја у Сарајеву, јавља Танјуг.
У отвореном писму грађанима Сарајева и Федерације БиХ, које је у целини објављено на порталу сарајевског „Ослобођења”, Попадић је позвао јавне раднике целог света да дигну свој глас у одбрану истине и слободе – сматрајући да би се откривањем овог споменика подстакле нове поделе између Срба и Бошњака. Тим пре што су низ личности из јавног живота Федерације БиХ истакли да би предстојећу прославу стогодишњице избијања Првог светског рата, 28. јуна следеће године, требало искористити да се исправи „стара неправда” – да се Гаврило Принцип прогласи терористом, а Франц Фердинанд невином жртвом.
Анализирајући тезе које западни медији пласирају тамошњој јавности – у склопу француске иницијативе за обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата коју је прихватила међународна заједница – могло би се доћи до закључка да су апели и протести Милосава Попадића упућени на погрешну адресу, ма колико били разумљиви и оправдани.
Амерички, британски и, пре свега, немачки медији не посустају у напорима да избијање Првог светског рата прикажу у новом светлу, наводно на основу нових историјских сазнања.
Историјском тумачењу, по коме су Немачка и Аустроугарска били иницијатори ратних сукоба, супротстављена је нова теза, по којој Русија и Србија сносе највећу одговорност за избијање рата. „Ова, свакако исправнија теза открива да су тадашње светске силе – Немачка, Француска, Британска империја, Аустроугарска, а донекле и Италија – непромишљено ушле у рат, наседајући на провокације Москве и Београда, а исто тако запостављајући да дипломатским и политичким средствима реше кризу која је изазвана терористичким нападом и убиством аустроугарског престолонаследника и његове супруге”, коментарише немачки дневник „Велт“ у свом јучерашњем издању.
„Велт“ открива у свом недељном, ударном чланку ко је, у ствари, био Гаврило Принцип. „Био је сомнамбул (месечар) и прапотомак данашње Ал Каиде – Бин Ладен тадашње епохе.“
Свесни тешких оптужби и бесмислених поређења, аутори конзервативно немачког „Велта“ су се позвали на „истакнуте познаваоце историје”, попут аустралијског историчара Кристофера Манроа Кларка, присталице „пруско-немачке опције”, истакнутог германофила на англосаксонском говорном подручју. Кларк је као први западни историчар од имена назвао Гаврила Принципа и активисте „Младе Босне“ месечарима сумњивих политичких идеја, спремним на самоубиство зарад остварења сопствених циљева. Упоредио их је у свом надри историјском памфлету „Сомнамбули“ са терористима данашњег времена.
Кларкове тезе су добро дошле америчком „Вол стрит Џорналу“ да се надовеже и прогласи Гаврила Принципа – политичким претком осаме Бин Ладена…
„Ново гледање на историју“ подстакло је и уредништво немачког „Дојче веле” да у склопу извештаја о дочеку Момчила Крајишника на Палама помене Гаврила Принципа и такође га упореди са Бин Ладеном.
Није потребно наглашавати да је поређење Принципа са Бин Ладеном одјекнуло у западном свету. Прихваћено је, такорећи оберучке, у круговима ЕУ који на обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата гледају као на прилику да се успостави хармонија између немачко-аустријских и британско-француских односа, заснована на помирењу. Досадашња пракса, наиме, показала је да се при помену два светска рата отварају нови фронтови у расправама о кривици. О томе сведочи и недавни, дипломатски сукоб Лондона и Берлина о коме је „Политика“ известила пре десетак дана. Позивајући се на изворе у Вајтхолу (седиште британске владе) острвски медији су оптужили владу у Берлину да је покушала да утиче на Лондон, не би ли код обележавања избијања Првог светског рата одустао од помињања победника и поражених.
Било како било, о(п)стаје чињеница да ће споменик бившем аустроугарском престолонаследнику бити подигнут на месту где је био Музеј „Младе Босне”.
