У Аустрији је мало познато о ратним злочинима које су у Србији починили аустроугарски војници током Првог светског рата, указује аустријски историчар Роберт Гокл, наводећи да документација швајцарског професора Рудолфа Арчибалда Рајса никада није преведена на немачки језик.
Гокл истиче да ће Аустрија морати да још доста надокнади у савладавању прошлости, указујући да ратни злочини, које су аустроугарски војници починили 1914. на фронту у Србији до данас нису много познати.
С тим у вези он подсећа на Шабац где су августа 1914. аустроугарски војници, после дугог српског отпора, услед повлачења убили 121 српског цивила.
Само неколико недеља касније је Рајс позван у Србију да истражи те злочине над цивилним становништвом. Он је, како указује Гокл, саставио документе, саслушавао аустроугарске заробљенике, ексхумирао убијене из масовне гробнице и начинио детаљну документацију о стотинама ратних злочина која је годину дана касни објављена широм света.
Догађаји у Србији нису се уклапали у слику Хабзбуршке монархије, која је после 1945. као пандан немачком националсоцијализму, приказана као „изгубљени рај“ пре светских ратова и расизма и до данас та документација није преведена на немачки језик, а ратни злочини почињени у Србији мало су познати у Аустрији, указује аустријски историчар у тексту објављеном у бечком дневнику „Пресе“.
Други ратни злочини доспели су у уџбенике, као што је масакр у Белгији 1914. почињен од немачких трупа или геноцид у Јерменији 1915. и 1916.
Гокл наглашава да је балкански фронт 1914. био симптоматичан за став монархије и њене војске, јер је на том фронту Аустроугарска била сама одговорна и све је текло према дуго припремљеном ратном плану, а он је од почетка предвиђао бескомпромисно, чврсто деловање према српском цивилном становништву и то не само у Србији, већ на читавој територији монархије.
У пропагандно подстакнутој атмосфери под мотом „Србија мора умрети“ већ првих дана дошло је до низа наређених и индивидуалних ратних злочина. Наређења су давали пре свега аустријски и мађарски официри, многи из племићких породица. Аустроугарска је мало допринела расветљавању злочина, подсећа Гокл, додајући да је само масакр у Шапцу пријављен од официра као могући ратни злочин.
Немилосрдна: Аустријска војска у Мачви вешала цивиле
Кривци нису осуђени
Истраге су потврдиле масакр Шапцу, али је изостала потрага за починиоцима, а после 1918. је Аустрија комисијом за кршење војних обавеза покушала да нађе починиоце ратних злочина, али и њен рад је био неуспешан јер ниједан кривац није осуђен.
Гокл је подвукао да није само једна, већ су две ратне генерације обележиле историју Аустрије у 20. веку, а многи млади официри, који су се борили на фронту у Србији, вратили су се током Другог светског рата као официри на Балкан или су слали своје синове у тај рат. С тим у вези Гокл подсећа да је у Шапцу 1941. под генералом Францом Бемеом, некадашњем нижим официром аустроугарске војске, успостављен концентрациони логор, у којем није убијен само велики део становништва тог града, већ и Јевреји из других делова Србије, Чехословачке, Немачке и Аустрије.
Извор: вести-онлине
