Пише: Синиша Божић
Производња, прерада и промет нафтних деривата, по дефиницији, спада у високопрофитабилну дјелатност.
Растућа глобална тражња за фосилним горивима у пострецесијском периоду, раст броја потрошача, те зависност о овом типу енергената су чињенице, и оне иду на руку свјетским нафтним дивовима. Опоравак свјетских меркантилних тржишта, те стабилизовање долара као (још увијек) свјетске валуте у којој се изражава цијена нафте, такође утичу на прогнозе свјетских аналитичара који за ову годину предвиђају благи раст цијена нафте.
Тако би могао да звучи дио са предавања о макроекономској ситуацији, а у вези индустрије нафте. Међутим, како теорија не може без праксе, осврнимо се на ситуацију у једином произвођачу нафтних деривата у БиХ – некадашњој Нафтној индустрији Републике Српске.
Наша пракса разбија све теорије
Нафтна индустрија Републике Српске, до приватизације 2007. године, састојала се од три предузећа: Рафинерије нафте Брод, Рафинерије уља Модрича, и Петрола Бања Лука. Све ове компаније су биле тешко оштећене, што директним ратним дејствима, што материјално тешком ситуацијом, покиданим привредним везама и немогућношћу пословања у ратним и поратним временима. Процјене ратне штете, само у Рафинерији нафте, износиле су преко 120 милиона УСД.
Нафтна индустрија РС је проглашена стратешким предузећем, а што значи да је привредно била значајна за Републику Српску, те се имала приватизовати под посебним условима. Како су сва три предузећа била повезана, обе рафинерије технолошким процесом, користећи Петрол као дистрибутивни малопродајни ланац, тешка економска ситуација у највећем предузећу, и по финансијским показатељима и по броју радника, Рафинерији Брод, је узроковала тешко стање у оба друга предузећа.
Рафинерија након рата није имала обртног капитала, Република Српска није имала средстава које би могла уложити, те је производни процес често застајао, па био повремено ‘паљен’ како би се прерадила одређена количина деривата, у складу са уговорима са купцима. Тако су познати аранжмани са Девином и Витолом, која су оба наштетила Рафинерији у вишемилионским износима.
Са промјеном власти у РС, 2006. године Влада РС је донијела одлуку о приватизацији Нафтне индустрије под посебним условима. Прво је промијењен Закон о приватизацији државног капитала у предузећима, и донесен нови метод продаје: непосредна погодба. То је, де факто, омогућило Влади РС, да преузме надлежности Дирекције за приватизацију и, без тендера, директно тражи купца.
Непосредно погођен инвеститор
Државни капитал у Нафтној индустрији Републике Српске је продан 2.фебруара 2007. године, када је продано 80% капитала не само у Рафинерији Брод, већ и у Рафинерији уља и у Петролу. Купац је био непозната и анонимна руска фирма НефтегазИнКор, а Влада РС је напомињала да је та фирма заправо у саставу познатог руског државног дива Зарубежнефт. Уговор о продаји државног капитала није никад обзнањен јавности.
Државни капитал у овим предузећима је продан за око 120 милиона ЕУР. Купац државног капитала је, поред тога, обећао да ће уложити 979 милиона ЕУР, изградити пругу од Брода до Модриче, задржати запослене раднике, и тако даље.
Вриједи напоменути да су сва три предузећа била излистана на берзи и да су имала око 15.000 акционара. Цијена акција нагло скаче у прољеће 2007. године, када су инвеститори куповали акције јер су вјеровали у исказане милионе улагања и ревитализације постројења.
Сјећамо се и изјаве тадашњег премијера, како ‘инострани шпекуланти долазе у Републику Српску ујутро куповати акције, а увече се враћају кући са врећама пуних пара’, алудирајући на раст Бањолучке берзе. Свако ко иоле зна нешто о трговању на берзи, јасно му је да се због процеса салдирања који траје три дана, не може у једном дану добити новац од продаје.
Кад се све сабере – отишло за 15 милиона КМ
Међутим, за разлику од приватизација свих рафинерија у окружењу – ИНА у Хрватској, НИС у Србији – код Нафтне индустрије РС није било преузимања! То значи да купац државног капитала није морао да откупи акције од малих акционара како се не би десило то што се од 2007. дешава. Законом о условима продаје акција из области нафтне индустрије РС је заобиђен Закон о преузимању акционарских друштава! Акције рафинерија су у прољеће 2007. године вриједиле око 2 КМ, сада вриједе око 0,10 КМ.
Да је било преузимања, мали акционари, њих 15.000, су могли продати акције за око 1,30 КМ. То значи, да су мали акционари Рафинерије нафте и уља забиљежили преко 150 милиона КМ чистог губитка у држању својих акција. Распоредимо ли тај износ на 15.000 акционара, то значи да је сваки мали акционар на овој приватизацији изгубио просјечно по 10.000 КМ, односно по једну просјечну годишњу плату (и то, ако има среће да ради).
Да видимо посљедице по Републику Српску. Држава је, како смо видјели, од продаје добила 120 милиона ЕУР, односно, око 230 милиона КМ. Међутим, Република Српска је исплатила, из буџета и са ескроу приватизационог рачуна, за обавезе Рафинерије преко 215 милиона КМ, што је уговорено приватизационим уговором! Дакле, 80% државног капитала у сва три предузећа Нафтне индустрије РС је продан за 15 милиона КМ!
И док се може прихватити аргумент заговорника ове приватизације да је Рафинерија нафте пред приватизацију 2007. године била пред стечајем и затварањем погона, да је Петрол радио врло слабо и гомилао губитке, међутим Рафинерија уља у Модричи је радила профитабилно, а вриједност имовине у том предузећу је крајем 2006. године износила преко 180 милиона КМ!
Уз то, све пореске обавезе које су износиле преко 133 милиона КМ су – отписане (отписано преко 60 милиона КМ), репрограмиране бескаматно уз три године грејс периода и рок отплате од 5 година, а хипотеке Пореске управе РС које су гарантовале какву такву наплату – избрисане.
Пошто је ове године требала да почне отплата пореског дуга, измјенама и допунама Закона о условима продаје акција из области нафтне индустрије, грејс период је одгођен до 2014. године, а отплата до 2019. године!
Мали акционари без дивиденде
Купац државног капитала у Нафтној индустрији РС је 2008. године основао предузеће Оптима група доо Бања Лука. Предузеће је повезано правно лице са остала три предузећа, будући да је већински власник у рафинеријама и Петролу, истовремено и стопроцентни власник Оптима групе. У 2009. години, Оптима група је имала 517 милиона КМ прихода, а у 2010. години, то је предузеће са највећим приходом у БиХ – 940 милиона КМ! Истовремено, приход Рафинерије нафте износи око 40 милиона КМ!
Шта то значи? То значи да се пословање пребацује на Оптима групу, која набавља сировине (сирову нафту), даје је на прераду Рафинерији нафте, која ради само услужну прераду за рачун Оптима групе, која даље добија нафтне деривате које продаје!
Оваквим пословањем се директно штети 20% малих акционара, који трпе милионску материјалну штету (у виду неисплаћивања адекватних дивиденди), будући да Рафинерија нафте, као предузеће са преко 100 година искуства у овом послу, свјесно препушта милионске послове Оптима групи, фирми са 50.000 КМ уписаног капитала и двије године постојања! Поред тога, већински власник послује тако да штетним уговорима генерише константан губитак.
Губици Рафинерије нафте су огромни. Од приватизације 2007. године, предузеће је акумулирало 370 милиона КМ губитка. Инвестиције, које је НефтегазИнКор обећао, нису спроведене путем докапитализације, већ је НефтегазИнКор добио 350 милиона ЕУР кредита од руске Внесхецоном банке, које постепено пласира Рафинерији – у виду кредита! То значи да већински власник, умјесто да улаже ‘жив’ новац, кредитно оптерећује Рафинерију нафте, у износу већем од 400 милиона КМ!
На крају још једном: Шта то значи?
Шта то значи? То значи да је Нафтна индустрија Републике Српске – непотребно приватизована, заправо, видјели смо, поклоњена страној компанији, јер се на овај начин Рафинерија нафте могла покренути и путем кредита комерцијалних банака, а да остане у државном власништву!
Данас, Рафинерија нафте је, по финансијским показатељима, у предстечајном стању. Сва обећања дата током 2006. године да ће се Рафинерија нафте продати за 400 милиона КМ, да ће Рафинерија нафте пунити пола буџета, да ће поправити трговински биланс су – неиспуњена и заборављена. У овој приватизацији, видјели смо, оштећени су сви, осим руског НефтегазИнКора. Акционари су упропаштени, Република Српска тешко опљачкана, а радницима се не пише добро.
Како је огромна штета већ учињена, постоји само један начин како се то може исправити. Нафтну индустрију Републике Српске треба – национализовати. О томе више у неком од идућих чланака.
Извор: Фронтал.РС
