Разговарамо са сином Стојана Жупљанина, некадашњим начелником Центра службе безбедности (ЦСБ) Бањалука, саветником председника Републике Српске Радована Караџића за унутрашње послове, а који је оптужен за наводне ратне злочине пред Хашким трибуналом, господином Младеном Жупљанином.
Господине Младене знамо да је Ваша породица имала велики притисак иностраних безбедносних служби, као и НАТО пакта, а у време када је Ваш отац био тражен од стране Хашког трибунала. Реците нам нешто више о томе и какви су били притисци на Вас, на Вашу мајку, Вашег брата, односно на целу Вашу породицу.
Ради истине и правде, што се каже да изађе у „глас јавности“. Ко чује, ко има уши да чује, да дођу до њега неке ствари које једноставно треба да се испричају и да народ сазна. Почећу од тога да су се служили свим средствима. Када то говорим онда мислим понајвише на НАТО пакт и полицију РС. Служили су све свим знаним и незнаним средствима. Прије свега тим другим, које су ван свих оквира закона и права. Мислим да су на нама и другим породицама хашких оптуженика прекршили све и једно уставно право човека, на рад, на посао, на живот, на достојанство људско. Једноставно, сад када гледам те ствари, мирније и са неке временске дистанце од пар година, могу само да кажем да је то једно огољено зло које се надвило над српским народом и над нама тада. Када говорим над нама, онда мислим и на остале породице хашких оптуженика и друге породице тих људи који су неправедно, већи део њих неправедно осуђени и робују по затворима Суда Бих и Хага.
Наведите нам каква су била малтретирања према Вашој породици, какви су били психички притисци, каквим методама су се служиле НАТО снаге овде у Републици Српској, према Вама и Вашој породици.
То је трајало јако доста година, десет година укупно. Прве две године није било неких притисака, да би затим уследили. Да кренем од почетка. Прво је то удар био економске природе, изнутра и са стране се је рушила фирма коју смо имали. Они су слали скоро сваки дан разноразне инспекције, полиција је била и дан и ноћ, 24 сата испред куће и објекта у којем смо радили. На све начине су покушавали да останемо без хлеба да би то задње две године док је отац био у бекству, кулминирало затварањем фирме, односно пресудом Суда БиХ о блокади имовине, блокади жиро рачуна, блокади средстава. Чак је блокирана и продаја њива и ливада, грађе итд. Одузета су нам документа по налогу Високог представника у БиХ тада. Мислим да је био Лајчак. Био нам је забрањен излазак из државе. Е сад..
Нико од Ваше породице се није могао запослити, добијали сте отказе..
Не, није се нико могао запослити. Мајка ми је била фактички на принудном одмору. Отац тада није имао никаквих средстава, нормално. Нити смо могли да изгањамо барем његову пензију или нешто, да живимо од тога, барем за основне потребе и основне ствари да се купе. Али, све то… То, материјалне природе, и није толико битно колико су битна свакодневна привођења, па сваки други, трећи дан.
Можете ли нам описати детаље тих привођења и малтретирања?
Рећи ћу Вам једноставно, то је најсличније неким филмовима са лошим крајем, лошим улогама и лошим људима који једноставно користе силу да би убили мањег од себе, нејачег, да га сломе. То су рецимо привођења сваки дан од по четири, осам или дванаест сати. Онда пусте пар дана, па онда опет приводе. Затим одузму кола да као „провере“ да ли је регуларно, па оставе те да идеш пешке. У реду је и то. Онда даље малтретирања породице уже, шире..
Шта су њима радили?
Добијали су отказе са посла ко није хтио да сарађује са њима, добијали су претње. Они који нису добили отказ добијали су претње, онда претње члановима породице, људима који су били на ратишту, који су крварили за ову земљу. Свима су били направљени спискови, направљене већ оптужнице за Суд БиХ, да и њих лажно оптуже, да би људи под тим притиском пристали да сарађују са њима итд… Затим могу навести честе упаде НАТО снага у кућу. То је било застрашивање, у три, четири ујутро, пола пет, привођења, баш малтретирања…Баш велика малтретирања.
Где су вас НАТО снаге водиле када су приводиле Вашу породицу?
Најчешће су се задржавали у кући током претреса и онда су нас ту одвајали по собама и испитивали сваког понаособ или групно испитивање. Водили су нас на још ту неке локације, између осталог и у МУП РС итд… Такође су исто, не само мене, малтретирали и уже и шире чланове породице и служили су се свим стварима. Најбоље за то нам може послужити као доказ, чак да је МУП РС у новинама локалним, „Независним“, чини ми се…
То је све под притиском НАТО-а?
Све је под притиском НАТО-а, да. То је било и у новинама. Значи, они су јавно изашли у новинама и саопштили да било ко, ко буде имао било какве трансакције са породицом Жупљанин, било шта им помагао, ће бити кривично гоњен и имати последице. Људи су се онда, што не треба ни замерити, већина људи се је склањала од нас итд…Нисмо смели да имамо ни адвоката.
У суштини изгубили сте и пријатеље јер су се бојали репресије?
Сви су се бојали репресије. Ја толико волим нашу државу. Верујем да и ти људи што су то радили, да нису то радили што желе, тако да не могу да адресирам ту сву муку, на њихову адресу. Али на крају ефекат је исти. Значи једну поштену, православну породицу су ломили као и друге породице и нисмо ми сами претрпели голготу, него су претрпели и други. И то морам рећи. Одвођења привођења, претње, стављање пиштоља на главу, одвођења као у „шетње“ по шуми и тако…
Ко је стављао пиштоље на главу?
То су били неки по мојој процени њихови сарадници са ових подручја. Не бих да их именујем јер су још активни и још раде по разноразним службама. То и није битно. Они су можда сматрали тада да је то исправно, или су добили паре, можда им је требало за неки кредит да отплате, није битно. Углавном ко чита схватиће између редова.
Шта још да кажем, много тога је било. Стварно више се и не могу сетити. Мислим да су укупно све службе и НАТО пакт, да су ме приводили преко 500 пута без икаквог папира. Преко 500 пута! Дају једном папир, рецимо можда су издали четири или пет папира. А онда када те воде, дођу кући по тебе или по оног кога хоће, ако га воде у МУП, онда уђу у гараже па из гараже лифтом горе, тако да не остане траг на пријавници. Онда је ту било разног малтретирања, па привођења и мајке и брата и рођака и иди на полиграф итд… То је трајало јако дуго. Завршило се 21.06. са хапшењем оца.
Што се тиче НАТО пакта и притисака, то је директно долазило од њих. Они су нормално добијали наређења од стране Хашког трибунала. Е, сада, шта се ту дешава. Мислим да људи требају бити упознати, посебно кога то интересује, да пре него што крену да разматрају о томе да ли је нека сила добра или није итд… То мора да осети на себи. Да спозна ту чизму НАТО пакта која таре до краја, и нема милости. И неће имати милости. Данас, све што се ради, сматрам да не постоји ни један посто веровања да раде то ради неких већих интереса сем „голог“ интереса, за уништавање свега што је православно. То је моје опште мишљење. Све остало је лаж. Није им битан ни један појединац, није им битна група људи, није им битно ништа. Они иду ка свом циљу. И кажем опет, не дао Бог никоме да осети каква је НАТО чизма. Можда је то чизма која је пре била, која је пре четрдесет, педесет, шездесет година ходала овим просторима, а сада има само лепше униформе и друге ознаке. И све што су радили, толико тога има да се ја више не могу сетити. Увек су радили уз асистенцију са другом, са енглеским службама. Сви су војно униформисани. Упадале су и Гурке, енглески специјалци, плаћеници, у кућу исто. Талијански карабињери, американци нормално, и тако…
Рецимо између осталог, била је и једна сцена, један догађај. Ја сам отишао на факултет у Србију из Републике Српске јер сам тамо студирао и нисам се јавио као што ми је речено-наређено, већ сам сео у аутобус и отишао. Нисам био са својима у контакту једно месец дана, да би после добио поруку да док не дођем да ће и даље приводити. Мајку и брата су приводили целих месец дана, сваки дан. Од ујутро до навече. Нису их малтретирали, али су их држали у једној просторији од осам сати ујутро до осам, десет сати навече итд. Нису им дали да изађу, нису дозвољавали ништа. Можда су могли попити кафу, али док ја нисам дошао месец дана су их сваки дан у полицији држали. Све је то везано за НАТО. Ови наши су били само извршиоци, и то је то.
Трудили су се да покушају да то као испоштују неки законски оквир, а то све је излазило ван свих законских норми. Једноставно су нас довели до руба пропасти. Породицу као породицу и не само моју него и друге. И кроз материјално, физичко, психичко унижење, понижење и једноставно уништења свега што је православно.
НАТО пакт је упадао и горе у село родно од оца, више пута по три, четири сата. Горе су и мала деца. Значи деца по годину дана, три, пет година. Мало је фалило да деца доживе нервне сломове. Јер ту тође војска, ујутро рано, избију врата, наоружани дугим цевима у фантомкама. Можете замислити како то у три ујутро малом детету изгледа. Страшно, као са филмова. И то није било једном, то је било доста пута. Такве ствари су се дешавале и другим породицама хашких оптуженика...
