Београд – Како данас изгледа просечан српски потрошач? Довољно је да се загледа у новчаник када добије плату и да схвати да данас готово половину месечних примања, тачније 43 одсто, издваја на храну. Цена му постаје све важнија одредница и зато смањује куповине. Али, иако је принуђен да штеди, ипак се не одриче благодети модерне технологије – мобилног телефона и интернета.
Овакву слику нашег просечног потрошача показало је истраживање агенције ГФК. Већина домаћих потрошача сада се држи девизе „трипут мери, једном сеци“ и стручњаци ГФК указују да је пад стандарда и пораст трошкова натерао купце на рационално понашање и планирање. То је и очекивано, ако се зна да је пре десет година просечна плата износила око 215 евра, а сада око 370 евра, али и да је европска валута тада вредела 65 динара, а данас премашила 113 динара. У међувремену, вишеструко су поскупеле и основне намирнице и кућна хемија, али и услуге.
Према истраживањима ГФК, све мањи и несигурни месечни приходи терају потрошаче да заобилазе познате брендове и да потраже јефтинију алтернативу. Ипак, колико је могуће труде се да за издвојен новац добију најбољи однос цене и квалитета.
„У поређењу с временом од пре две, три године, значајно се повећао број купаца који иду у велике куповине, међутим године кризе су учиниле да се веома проредио број одлазака у току месеца“, објашњавају у агенцији ГФК. “ Док је 2009. једном недељно у велике куповине одлазило 24 одсто српских купаца, сада само њих седам одсто то чини са овом учесталошћу. Насупрот томе, нешто мање од половине домаће популације данас одлази у велике куповине једном месечно.“
Одласком у велику куповину може да се уштеди, јер је велики број артикала на акцији. С друге стране, сви смо као купци свесни колико је велика импулсивност у таквим куповинама – купимо и оно што нас у датом моменту привуче, било да је на снижењу, било због промоције и поклона.
Времена су таква да људи располажу са смањеном количином новца и не могу да одвоје више на потрепштине, него што стварно могу. Криза је дубока и неизвесна и купци између осталог иду у потрагу за снижењима. Њих 24 одсто је истакло да бар једном месечно јури снижења, а 37 одсто тражи робу на снижењима још чешће.
„Што се тиче начина плаћања, велика већина плаћа робу широке потрошње у готовини, чак њих 84 одсто“, кажу у агенцији ГФК, која је спровела студије о куповним навикама.
„Људи ипак више воле да се „простру колики је губер“, мада би се могло очекивати да се због одложеног плаћања више користе други начини, попут чекова. Могуће је да плаћањем у готовини, постоји и психолошки осећај контроле новца.“
Трочлано домаћинство у Србији на куповину хране месечно потроши у просеку око 21.000 динара. Од наведеног износа, више од половине одлази на свеже намирнице – свеже воће и поврће, свеже месо, хлеб.
Шта се променило
Начин куповине се последњих година много променио. Грађани могу да купују и рано ујутру и касно увече, током ноћи, „он лајн“ из фотеље. Повећана је знатно понуда појединих производа – постоји рецимо нова сегментација јогурта и млека, интегралних производа, „органик“ и „премијум“ сокова и намаза, затим детерџената у облику гелова и таблета…
Произвођачи и трговци се труде да изађу у сусрет купцима, прилагоде понуду, организују све више промоција – дневних, недељних, месечних, јер осетно пада продаја.
