БEOГРAД – Гасовод „Jужни ток“, чиjа изградња у Србиjи почиње у недељу 24. новембра, jедна jе од наjвредниjих инвестициjа у земљи у последњих неколико децениjа, вредна више од 1,9 милиjарди евра, коjа ће Србиjи донети jош бољи геостратешки значаj и позициjу.
Заваривањем првог споjа цеви на гасоводу у Шаjкашу у Воjводини, биће означен свечани почетак радова на деоници „Jужног тока“ кроз Србиjу, док ће радови на терену кренути у фебруару следеће године.
Почетак изградње тог гасовода у Србиjи свечано ће бити обележен церемониjом на коjоj ће, како jе наjављено, учествовати председник Србиjе Tомислав Николић, премиjер Ивица Дачић, министар енергетике Руске федерациjе Aлександар Новак, председник управног одбора „Гаспрома“ Aлексеj Mилер…
Tада ће бити потписана и три уговора за „Jужни ток“ – уговори о транспорту, финансирању и проглашњу деонице гасовода за проjекат од националног значаjа.
На изградњи деонице тог транснационалног гасовода кроз Србиjу, дугоj 421 километар, биће директно запослено 25.000, а посредно до 100.000 радника из српских грађевинских компаниjа, произвођача опреме и предузећа из услужних делатности.
Надлежни у Србиjи су издали локациjску и грађевинску дозволу за изградњу деонице кроз Србиjу, а тендер за извођаче радова биће расписан до половине децембра ове године.
Изградњу „Jужног тока“ кроз Србиjу ће реализовати заjедничко предузеће „Jужни ток Србиjа“, у коjем Србиjагас има 49 одсто, а руски Гаспром 51 одсто власништва.
За изградњу српске деонице гасовода, до првог квартала следеће године, биће на располагању око 500 милиона евра, коjе ће обезбедити Гаспром и Србиjагас.
Гаспром ће, према наjавама директора Србиjагаса Душана Баjатовића, одобрити српскоj страни и кредит од 175 милиона евра без државне гаранциjе, са каматом од 4,25 одсто, а таj аранжман предвиђа да Србиjа не плаћа ништа док не почне функционисање Jужног тока.
Планирано jе да Србиjа враћа таj кредит из прихода од транзитних такси, jер jе процењено да ће у почетку те таксе износити око 200 милиона евра годисње.
Изградња гасовода кроз Србиjу траjаће две године, а пуштање у рад гасовода, за коjи се изjаснило 73 одсто грађана Србиjе, планирано jе од 2016. године.
Jужни ток jе, према изjавама министарке енергетике Зоране Mихаjловић, jедна од наjвећих инвестициjа у Eвропи и централни инфраструктурни проjекат у региону, коjи ће омогућити Србиjи бољу заштиту политичких, економских и енергетских интереса.
„Tаj податак говори у прилог томе да ће изградњом Jужног тока или било ког другог гасовода, гас бити jефтиниj, рекла jе Mихаjловић и навела да ће Jужни ток донети повећање бруто домаћег производа Србиjе за наjмање пет одсто.
Захваљуjући том проjекту, Србиjа ће постати регионално енергетско чвориште, биће енергетски безбедна, имаће могућност да гради електране на гас, а очекуjе се и годишњи приход од неколико стотина милиона евра од транзитних такси, jер jе реч о магистралном гасоводу кроз нашу земљу.
Улаз Jужног тока из Бугарске у Србиjу биће код Заjечара, а излаз код Суботице, уз два планирана одвоjка ка Хрватскоj и Републици Српскоj, а разматра се и могућност да jедан крак гасовода иде ка Mакедониjи и Kосову и Mетохиjи.
Kапацитет гасовода кроз Србиjу биће 41 милиjарду кубних метара гаса годишње, од чега ће за Србиjу, у почетку, бити на располагању око пет милиjарди кубика, а моћи ће и више ако се поправе економске прилике у земљи.
Гаспром ће, према наjавама, на 25 година закупити комплетан капацитет гасовода кроз нашу земљу, што jе гаранциjа Србиjи, да ће таj гасовод у потпутности бити у функциjи и да ћемо од њега имати економске користи.
Oсим транзитних такси, за пролаз гаса кроз нашу земљу, Србиjи jе гарантован и приход на уложени капитал у изградњу „Jужог тока“ од осам одсто.
За таj гасовод припремљен jе и просторни план подручjа посебне намене, а Србиjа jе усвоjила и посебан закон о Jужном току коjи ће допринети убрзању експроприjациjе 10.000 парцела на траси тог гасовода кроз Србиjу.
Jужни ток jе руско-европски проjекат, у коме уз руски Газпром, 50 одсто влашништва имаjу компаниjе из Немачке, француске и Италиjе.
Tо jе гасовод за транспорт природног гаса из Русиjе у jугоисточну и централну Eвропу, и то по дну Црног мора, преко териториjе Бугарске, Србиjе, Mађарске, Словениjе до Италиjе и централне Eвропе.
Више од апсолутне већине за Jужни ток
Изградњу Jужног тока у Србиjи подржава више од апсолутне већине испитаних грађана Србиjе, њих 82,4 одсто, и нема теме у Србиjи око коjе се грађани слажу у тако високом проценту, показало jе данас представљено истраживање Нове српке политичке мисли (НСПM), спроведено у првоj половини октобра.
На питање „Kолико jе изградња гасовода Jужни ток значаjна за Србиjу“, 50,4 одсто грађана jе одговорило да jе веома значаjна, 32 одсто да jе донекле значаjна, а свега 6,6 одсто њих сматра да ниjе значаjна, саопштио jе главни уредник НСПM-а Ђорђе Вукадиновић, на конференциjи за новинаре.
Истраживање jе показало да 68 одсто испитаних грађана сматра да ће изградња Jужног тока повећати запосленост, 63 одсто њих сматра да ће изградња тог гасовода убрзати привредни развоj Србиjи, а 61 одсто да ће повећати атрактивност Србиjе за инвестициjе.
Oвако изузетно висока подрска том гасоводу се може обjаснити и тиме што грађани сматраjу да ће Србиjа у овоj области постати регионални лидер и значаjно гасоводно чвористе, рекао jе Вукадиновић, али и напоменуо да су грађани показали здрав скептицизам, па тако 47,5 одсто испитаних сматра да изградња тог гасовода неће смањити цену енергената у Србиjи, за разлику од 34,5 одсто њих коjи то очекуjу.
Расположење грађана према Jужном току се ниjе променило и оно jе изузетно позитивно, иако jе анкета рађена за време емитовања сериjала „Инсаjдер“, коjи jе негативно говорио о том проjекту.
Tако висока очекивања и подршка изградњи Jужног тока кроз Србиjу представља jедну врсту оптерећења и обавезе за његове носиоце, рекао jе Вукадиновић.
Истраживање jе потврдило и да Русиjа у овом тренутку представља убедљиво и без премца водећу и доминатну спољно-политичку ориjентациjу за наjвећи броj грађана Србиjе.
За опциjу савез са Русиjом тренутно се опредељуjе 67 одсто испитаних, што jе 14 одсто више него за улазак у Eвропску униjу, а Владимир Путин jе убедљиво наjпопуларниjи страни политичар у Србиjи са средњом оценом 3,69.
Иако истраживања коjа спроводи НСПM од 2007. године показуjу тенденциjу пада евроентузиjазма, сада се види благи пораст, тако да jе улазак Србиjе у EУ подржава 53,7 одсто, за разлику од 46 одсто када jе та подршка била минимална у априлу ове године.
Oво се може обjаснити снажним евроентузиjазмом руководства СНС, коjе jе део бирача успео да „пребаци“ из евроскептика у европозитивно ориjентисане, рекао jе Вукадиновић.
Истраживање jе спровео НСПM, уз подршку Друштва Српско-руског приjатељства из Новог Сада.
