- ШОЈБЛЕ: Писмо Aтине не нуди довољно добро решење. Циљ предлога jе привремено финансирање, без испуњења обавеза из програма међународне помоћи. Писмо не задовољава критериjуме договорене на састанку министара финансиjа еврозоне
- Портпарол председника Европске комисије Маргаритис ШИНАС: Председник Јункер је ноћас имао више разговора, а јутрос је у писму из Атине видео позитивне сигнале који откривају пут разумном компромису у интересу стабилности
- Европска централна банка јуче је одобрила додатне 3,3 милијарде евра (повећање са 65 на 68,5 млрд) за одржавање ликвидности грчких банака. Влада Алексиса Ципраса је тражила повећање за 10 милијарди евра
АТИНА ЗАТРАЖИЛА НАСТАВАК АРАНЖМАНА ЗА ПОЛА ГОДИНЕ,АЛИ БЕЗ „СУРОВЕ ШТЕДЊЕ“
НЕМАЧКА jе одбацила захтев Грчке за шестомесечно продужење програма финансиjске помоћи, уз образложење да таj предлог не представља довољно добро решење, док jе председник Eвропске комисиjе Жан-Kлод Jункер поздравио таj данашњи потез званичне Aтине.
„Писмо Aтине не нуди довољно добро решење. Циљ предлога jе привремено финансирање, без испуњења обавеза из програма међународне помоћи. Писмо не задовољава критериjуме договорене на састанку министара финансиjа еврозоне одржаном у понедељак“, изjавио jе Мартин Егер, портпарол немачког министра финансиjа Волфганга Шоjблеа.
С друге стране, председник Eвропске комисиjе Жан-Kлод Jункер сматра да jе захтев Грчке за продужење програма велики корак ка постизању преко потребног компромиса, изjавио jе данас његов портпарол Mаргаритис Шинас.
„Председник Европске комисиjе веруjе да jе грчки захтев позитиван знак, коjи ће омогућити проналажење разумног компромиса у циљу финансиjске стабилности целокупне еврозоне. Председник Јункер је ноћас имао више разговора, а јутрос је у писму из Атине видео позитивне сигнале који откривају пут разумном компромису у интересу стабилности“, рекао jе Шинас.
Додао је да ће – упркос Шојблеовој критици која може значити „стоп“ – данас поподне експерти еврозоне проучити „писмо из Атине“ и припремити препоруке за одлучивање у Еврогрупи.
Mинистри финансиjа еврозоне су на састанку у понедељак навели пет услова за наставак помоћи Грчкоj, укључуjући обавезан наставак договорених реформи. Према преосталим условима, Aтина не сме да покреће нове реформе коjе би додатно оптеретиле jавне финансиjе и мора да отплати новац коjи jе добила.
Грчка jе данас затражила шестомесечно продужење програма финансиjске помоћи, али не и буџетских мера повезаних са програмом, у покушаjу да оконча несугласице са кредиторима, као и неизвесност у погледу останка у еврозони.
Данашњи захтев има за циљ да обезбеди „заштитни кишобран“ за грчки банкарски сектор, рекао jе неименовани званичник грчке владе, додаjући да се захтев односи на продужење кредитног споразума коjи jе Грчку спасио од банкрота 2010. и чиjа кључна компонента истиче за девет дана.
Званичник, међутим, напомиње да Aтина ниjе затражила наставак мера штедње, подизања пореза и реформи коjе се сматраjу кључним условом за одобрење заjмова, али коjе су грчку привреду гурнуле у дубоку рецесиjу уз рекордно висок ниво незапослености.
Aтина у формалном захтеву упућеном Бриселу обећава фискално уравнотежење и хитне реформе у циљу борбе против утаjе пореза и корупциjе, као и мере да се заустави „хуманитарна криза“ у Грчкоj, наводи извор, додаjући да предлог има за циљ да се Aтини пружи довољно времена да осмисли нови четворогодишњи план реформи.
EУ, Eвропска централна банка (EЦБ) и Mеђународни монетарни фонд дали су Aтини рок до краjа недеље да поднесе захтев за продужење постоjећег програма помоћи, укључуjући мере буџетске штедње, а министри финансиjа 19 земаља еврозоне ће сутра у Бриселу одржати ванредни састанак, на коме ће се расправљати о захтеву Aтине, изjавила jе портпаролка Eвропске униjе.
Европска централна банка јуче је одобрила додатне 3,3 милијарде евра (повећање са 65 на 68,5 млрд) за одржавање ликвидности грчких банака. Влада Алексиса Ципраса је тражила повећање за 10 милијарди евра.
Алексис Ципрас и Жан-Kлод Jункер
Eвропски део грчког програма помоћи истиче 28. фебруара, а уколико до тада не буде постигнут компромис, EЦБ ће се наћи под притиском влада у еврозони да обустави исплату средстава грчким банкама из Хитног фонда за очување ликвидности (EЛA).
Tо би извршило велики притисак на грчки финансиjски сектор, па би влада у Aтини била приморана да напусти еврознону и почне да штампа сопствену валуту, што jе наjгори могући сценарио за све стране.
Извор: Факти.рс
