Код 156, словна ознака CNY. У понедељак је ступила на снагу одлука Народне банке Србије о уношењу кинеског јуана у списак валута којима може да се тргује на девизном тржишту земље. Од тог тренутка уз одговарајућу лиценцу, банке и мењачнице у Србији могу да купују и продају јуане. Тако је јуан, може се рећи, кренуо путем руске валуте: да подсетимо да је на јесен 2011. године исти статус у Србији добила руска рубља.
Новину српског финансијског система Спутњик Србија је размотрио са Драганом Траиловићем, стручњаком за азијски регион, сарадником београдског Института за политичке студије.
Господине Траиловићу, чиме је изазвана одлука Народне банке Србије? То је резултат успешног самита Кине и европских земаља у Београду – или просто признање све важније улоге Кине у међународној економији?
Мислим да је ово друго тачније. И Народна банка Србије наводи да је у питању све веће јачање и интернационализација јуана. Он ће, можда, за неку годину постати већ трећа интернационална валута у свету. Друго, све већа спољнотрговинска сарадња Србије и Кине изискује овакав потез.
Колико је реално очекивати да ће јуан у Србији једном истиснути евро и долар?
Мислим да je то маловероватно у неко догледније време, пошто ми знамо опредељење Србије по питању евроинтеграција.
Појава рубље на валутном тржишту Србије, према мишљењу стручњака, помогла је бизнису, па и обичним грађанима Србије, који раде у Русији и пребацују новац кући. Значи, може се очекивати успон и у српско-кинеским економским односима?
Економија не може да се посматра одвојено од политике и политичких процеса. Тако да, једноставно, увођење неке валуте у трговину валутама у некој земљи не значи неки велики напредак у економској сарадњи уколико не постоји политичка воља да се та сарадња оствари.
У ситуацији са Русијом она сасвим сигурно постоји. А са Кином?
Мислим да, тренутно, постоји политичка воља, на неком, да кажемо, мало више декларативном нивоу. Али постоји могућност да се ти односи све више побољшавају – до оне мере док то на неки начин “не угрози” односе Србије и ЕУ.
Зашто друге државе балканског региона које нису ступиле у ЕУ, не предузимају сличне кораке на својим девизним тржиштима?
Они немају толико квалитетне односе са Кином и Русијом, као што има Србија. Па, просто из тих разлога, да се не би замерале ЕУ. Знамо да је ЕУ показала велику резерву по питању све јачег присуства Кине на Балкану, и у земљама централне и источне Европе.
Јуан кренуо за рубљом / © Фото: АП/Vincent Yu
Значи, Србија поново користи добро познату стратегију две столице: сада кинеско-руске и европске?
Јесте. Ви тако можете да посматрате и одржавање Самита и увођење кинеске валуте. Србија има традиционално добре, пријатељске односе са Русијом, тако да то није нешто ново, то је оно што ЕУ врло добро зна. Оно што је ново јесте овакав однос Србије и Кине.
Извор: Глас Русије
