Београд – Јесен немилосрдно празни џепове потрошача. Уз скупље комуналије, грејање, превоз, одношење смећа, грађани у наредном пероду очекују и поскупљења хране, козметике и кућне хемије. Према најавама трговаца, већ током октобра месне прерађевине појединих произвођача поскупеће од три до пет, а код неких увозних и дупло више, вина, ракије, кечапа и тестенине до 13 одсто, а зачини између осам и 10 одсто.
У наредном периоду за око два одсто поскупеће млеко и млечни производи, а увозни маслац и до 15 одсто. По вишим ценама од пет до девет одсто у наредном периоду продаваће се и козметика, а очекује се и да разни слаткиши и грицкалице поскупе од три до пет одсто.
„Нема значајнијег раста цена, бар што се тиче наших добављача“, тврде у водећим трговинским ланцима.
„Углавном је реч о такозваним постепеним „померањима“, када неки артикли поскупе од динар-два, највише пет. Реч је о артиклима мање познатих робних марки, који у претходном периоду нису пратили драстичан скок цена. С обзиром на целокупну ситуацију и све слабију куповну моћ потрошача, трудимо се да што више одложимо поскупљења и задржимо цене на постојећем нивоу.“
Од почетка кризе промет у Србији смањен је за трећину, па се трговци и произвођачи све теже одлучују за поскупљења. У последњих пола године било је чак и појефтињења. Цене свежег меса, уља, брашна појединих произвођача благо су пале, јер је беспарица била узрок драстичног пада промета. Уље је, на пример, јефтиније за око 14 одсто, шећер око осам, а свињско месо готово шест одсто. Истовремено, поскупеле су кобасице, саламе, јогурт, млеко, павлака мањих добављача, затим зачини, конзерве, тестенине, сокови, чоколаде, кекс, вода, пиво за динар до два, а прашкасти производи за педесетак пара по паковању.
Десеткован промет
Због астрономских цена, нарочито свежег меса и месних прерађевина, промет тих намирница готово је симболичан. Стручњаци процењују да су цене хране достигле максимум и да потрошачи не могу да је плаћају, а да се трговцима не исплати да роба стоји. Промет робе у трговини на мало у Србији у дубокој је рецесији и на годишњем нивоу достиже пад од око десет одсто. На смањење промета највише су утицала поскупљења основних намирница, производа такозваног егзистенцијалног карактера.
