Нескривене су намјере из Сарајева и појединих европских престоница да другачије тумаче Први свјетски рат, поготово пред 100. годишњицу обиљежавања Сарајевског атентата.
Гаврило Принцип постепено, али упорно, треба да буде третиран као анархиста и српски терориста да би се Србија окривила за почетак Првог свјетског рата.
Постоји оправдана бојазан међу историчарима из Републике Српске да ће идуће године, на Видовадан у Сарајеву, гдје се спрема заједничко обиљежавање Сарајевског атентата, све протећи као скуп бивших централних сила, губитница у Првом свјетском рату, веома загријаних за ревизију историје.
„Не постоји други начин наметања свијести једном народу док се историја темељито не ревидира. Проблем у БиХ је што се то доводи на ниво интелектуалног сљепила, научног лудила гдје су представе о прошлости у сталном сукобу са здравим разумом још од средњег вијека и турске окупације“, каже Драга Мастиловић, професор историје са Филозофски факултет у Источном Сарајеву, коментаришући покушаје ревизије узрока и повода Првог свјетског рата.
„Француску су, као првобитног координатора те манифестације, одбацили бошњачко- њемачко- аустријски организатори и догодине су лако може догодити да се елиминише присуство Срба из БиХ“, каже за „Печат“ историчар Слободан Шоја. „Француска је имала идеју да буде координатор скупа гдје би се појавили историчари из БиХ, а организатори универзитети из Бањалуке, западног Мостара и Сарајева“, додао је Шоја.
У склопу настојања за ревизију историјских чињеница о узроцима Првог свјетског рата и Сарајевском атентату, као његовом поводу, страдају поново Гаврило Принцип и чланови Младе Босне. Академик Мухамед Филиповић сматра да се не смије вршити таква ревизија историје.
„Млада Босна је била патриотска организација и ја сам морао да пишем један текст у одбрану тих младих људи. Зашто? Па, зато што је Босна била окупирана од стране Аустроугарске“, закључио је Филиповић. Прогоне се они који су кao револуционари и идеалисти сањали заједничку државу јужних Словена, а славе се окупатори. „Преиспитује се чија је одговорност за Први свјетски рат, а све у контексту дешавања у протеклих неколико деценија, а посебно од 92-95. са жељом да се Срби окриве за све. Догодине ће та прича бити настављена и иде се у 1914. годину“, објашњава Шоја.
Оспоравање Младе Босне зачето дјелима историчара Кристофера Кларка, Маргарет Мекмилан и других британских и њемачких историографа уз свесрдну подршку утицајних медија, наишла је на плодно тло у Сарајеву. Тако је својевремено за „Печат“ Мирсад Авдић, аутор изложбе о Младој Босни у Музеју Сарајева, говорио за припаднике Младе Босне „да нису они толики хероји како су покушава представити“.
Прије 37 година пјевач Сафет Исовић са заносом је пјевао о Гаврилу Принципу као јунаку, револуционару и земљаку, док је Иво Андрић стотињак страница романа
„На Дрини ћуприја“ посветио управо рађању идеје о слободи по моделу Младе Босне. У Сарајеву се данас, нити пјева о Гаврилу, нити цитирају Андрићеве ријечи.
Гаврилове стопе су давно уклоњене, спомен плоча Младој Босни скинута, а мосту преко Миљацке названом у славу Принципа враћен назив Латинска ћуприја.
1914. године Принцип и другови се и нису могли неком цивилизованијом методом до хицима и бомбама супроставити аустроугарском угњетачу. Избора није било – ропство или напад. А послије напада услиједило је тамновање у терезинским казаматима у којима је Гаврило на смрт измучен успио да напише стихове о себи и свијету који га је славио, па кудио.
„Тромо се време вуче
И ничег више нема
Данас је све ко јуче
Сутра се исто спрема…“
