Куршумлија – Када је Филип Филиповић именован за поштара у удаљеним селима на планинама Јужне Србије, убрзо је схватио да ће морати да носи више од писама.
„Знао сам да нећу моћи да окренем главу и будем слеп за стварност, за стање у ком живе ова деца, без ичега, и усамљени и напуштени старији људи“, каже овај 30-годишњак, о ком је причу коју је објавио АФП, објавио и тајландски „Бангкок пост“.
Филиповић покрива неколико десетина села на граници уз окупиране територије и путује макадамима из поште у Куршумлијској бањи.
„Када сам видео да деца морају да пешаче до школе 10 – 15 километара сваког дана, да живе без воде и струје, често у једној соби с родитељима, одлучио сам да некако помогнем“, каже он.
„Рекао сам себи да морам нешто да урадим. На неколико километара од цивилизације 21. века имамо заборављене људе који су у 19. веку“, каже он.
Почео је тако што је реновирао пошту у трошној згради у којој се налази и локална основна школа, а за подухват је уложио сопствени новац.
У исто време, од своје плате, која износи једва 300 евра месечно, доносио је чоколаде и слаткише деци у далеким селима.
„Нема више продавница у селима, па становницима купујем шта им треба“, каже овај млади човек.
„Он је наш анђео чувар“, каже Марика Павић, захвална 70-годишњакиња, коју Филиповић посећује свакодневно.
Око поднева куца на врата породице Драгићевић, где прави купатило, будући да га нису имали. Он вози у школу и њихову децу Миломира (7) и Радомира (9) како не би пешачили осам километара.
Већ две године финансира, организује и помаже реновирање једине учионице у локалној школи у којој се школује шест дечака старости од седам до 11 година.
Прошле године први пут су ишли на једнодневну екскурзију до Јагодине и Крушевца, организовану о поштаревом трошку.
Филиповић им је купио школске торбе, свеске и оловке и нашао средства за шест рачунара.
Он је обновио пољске тоалете у дворишту, а током годишњег одмора овог лета је направио игралиште за ђаке.
„Кад сам видео љуљашке, рекао сам му: Ти си најбољи, бољи и од Деда Мраза“, каже Александар (8), један од ђака.
„Две љуљашке и тобоган. За децу из градова то је сигурно ништа, али за њих је то променило читав свемир“, смеје се поштар пише АФП.
