Министарство одбране Хрватске, односно њихове оружане снаге, користећи своје чланство у НАТО, желе да успоставе војну контролу над небом БиХ.
Поред БиХ, Оружане снаге Хрватске са врло скромним ресурсима, односно са пар авиона МИГ 21, желе да контролишу и небо над Црном Гором и Македонијом и, према изјавама добро упућених у цијели процес, само је питања времена када ће се то и десити, пишу Независне новине.
Наиме, у албанском граду Драчу 2011. године тадашњи министри одбране држава чланица Јадранске повеље (Хрватска, Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија), а све под покровитељством НАТО, договорили су да направе заједничку студију надзора ваздушног простора, тзв. БРААД студију и да обезбиједе средства за то.
Цијена ове студије је 199.999 евра, а државе које учествују у пројекту усагласиле су се да Хрватској плате свој удио од 66.666 евра.
Влада Црне Горе почетком овог мјесеца прихватила је споразум између министарстава одбране Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније, у којем је наведено да прихватају да буде урађена заједничка студија и да „Хрватска преузима водећу улогу за регион у оквиру БРААД-а, чиме се обавезује да представља интересе суверених држава БиХ, Црне Горе и Републике Македоније“.
У Министарству одбране, односно Савјету министара БиХ, лист није успио да добије коментар о контроли БиХ неба.
Извор „Независних“ из Министарства каже ипак да БиХ, која тежи НАТО, нема других могућности него да јој Хрватска контролише ваздушни простор јер нема властитих авиона нити је планирана набавка.
Добро упућени у ове процесе тврде да ће након израде студије сљедећи корак бити набавка три осматрачка радара великог домета, који ће бити инсталирани у Црној Гори, БиХ и Македонији, а након тога и званично увођење војних авиона Хрватске у ваздушне просторе БиХ, Македоније и Црне Горе.
„Хрватска кроз БРААД ствара предуслове да може да конкурише за позицију контроле над небом БиХ и то ради врло интелигентно. Она кроз низ активности покушава од себе да створи представника НАТО у региону, користећи прилику што је Србија војно неутрална“, каже Александар Радић, војни аналитичар.
