Загреб – На Хрватском католичком свеучилишту у Загребу 27. и 28. септембра биће „Међународни знанствени скуп Трећоредска глагољашка традиција у еуропском контексту“ . Као што компликован назив каже, католички монашки ред фрањеваца носилац је још једног пропагандног пројекта у коме се доказује да је глагољица ексклузивно хрватско писмо.
Они тврде да су баштиници древног словенског писма глагољице, које су средином 9. века створили свети Ћирило и Методије из Солуна. Он није ни близу Хрватској, а најстарији натписи глагољицом потичу из данашње Бугарске и Моравске у Чешкој. Ипак, Фрањевци се не дају.
„Глагољску традицију су од 15. века прихватили и преносили као темељ свога духовног наслеђа фрањевци трећоредци глагољаши, монашка заједница која настаје у Задру. И након пет векова фрањевци трећоредци глагољаши, директни наследници ћирилометодске културне традиције, чувају глагољицу као свој културни и духовни идентитет „, пише у најави „научног“ скупа.
Међутим, ствари стоје мало другачије. Глагољица је смишљена као цариградски, византијски и православни пројекат, ради ширења хришћанства међу Словенима.
Све је почело половином деветог века, кад је великоморавски кнез Растислав затражио од византијског цара Михајла Трећег да му пошаље мисионаре који би подучавали и описмењавали његов народ на словенском језику. Цар шаље браћу Константина и Методија из Солуна, „јер сви Солуњани добро говоре словенским језиком“, како бележе њихови савременици.
Словени су се до тада користили латинским и грчким писмом, али и сопственим „чртама и резама“ (вероватно неком врстом руна). Око 863. године Константин завршава стварање новог словенског писма – глагољице и преко западног Балкана одлази у Моравску с братом Методијем и другим мисионарима. Хришћанске књиге преведене са грчког на дијалекат Јужних Словена из околине Солуна, биле су разумљиве и моравским Словенима.
Мисија под покровитељством Цариграда од почетка се суочила са жестоким отпором германског свештенства потчињеног Риму. После смрти Кирила и Методија германско свештенство уз подршку папе Стефана Петог уништава словенску црквену организацију у средњој Европи протеривањем, заробљавањем и убијањем ученика и сарадника солунске браће.
Део ученика, међу којима су најистакнутији Климент и Наум Охридски, успева да умакне на Балкан где наставља рад на словенској писмености. Тада настаје побољшана словенска азбука – ћирилица, мада се глагољска традиција и даље негује у охридском центру. Одатле стиже и до територије данашње Хрватске, али не преко фрањеваца.
Приморје је тада у власти Византије, а потом српске властеле, о чему сведочи чињеница да је Свети Сава у Стону, на полуострву Пељешац, још 1219. основао хумску епископију. Овом облашћу је после Византије владао Немањин брат Мирослав и његови потомци, за чијег времена се променило девет православних хумских епископа. Свештенство и становништво српског Поморја било је већинско православно, али у каснијим вековима је масовно прекрштавано, у чему су највећу улогу имали фанатични фрањевци. Овај монашки ред је водио прекрштавање Срба и у НДХ.
Ко је украо ћирилицу?
Недавно је и у католичком „Гласу концила“ у фрањевачком стилу, о глагољици и „хрватској ћирилици“ говорила др Маринка Шимић са Старославенског института у Загребу.
„Према концепцији филологије 19. столећа, чије последице осећамо до данас, све што је писано ћирилицом припада српској филологији, а оно што је писано глагољицом хрватској.“
У ту су замку падали и падају многи Хрвати. Историјска је чињеница да су хрватску ћирилицу присвајали српски језикословци – открила је др Шимић.
Овакве изјаве спадају у домен друштвене патологије, а не друштвених наука, сматра проф. др Милан Брдар из Института друштвених наука у Београду.
„Постоји појам „принципа огледала“ када починитељи недела приписују своје злочине жртви. У овом случају крадљивци српске културне баштине тврде да су њени власници, а Србе оптужују за крађу сопственог идентитета“, сматра др Брдар.
