Насиље против сребреничких Срба је провоцирало насиље Срба, тако да је „покољ у Сребреници“ велика политичка варка – наглашава аутор књиге „Покољ у Сребреници: Докази, чињенице и политика“.
„То насиље је било одговор на још веће насиље и нису убијани жене и деца већ искључиво одрасле мушке особе, војници. Једна од карактеристика тзв.другог таласа покоља у Сребреници јесте та да је српска армија спасила 20.000 српских жена и деце“, наглашава Едвард Херман
Писац, економиста и аналитичар Едвард Херман поново је упозорио: да је истина о Сребреници много другачија од оне коју форсирају западна политика и медији.
„Покољ у Сребреници обично стављам под знаке навода, јер је у Сребреници било много крвавих убистава пре јула 1995. Муслимани – паравојне снаге из Сребренице – масовно су убијали Србе. Према различитим подацима, више од 150 српских села је сравњено са земљом“, наводи Херман.
Подаци говоре о томе да су 2.383 српска цивила убијена од 1992. до јула 1995. године, напомиње Херман и истиче да је то „први талас покоља у Сребреници“. А тек затим је дошао јули 1995. године.
У интервјуу руском државном радију Глас Русије, Херман је оценио да су у јулу те године српске снаге заузела Сребреницу и да тај догађај Запад назива „масакром“, а да је то, у ствари, „политички термин“.
„Убијено је од 500 до 1.000 људи. Погинуло је два пута мање људи у поређењу са претходно убијеним Србима. А Запад тврди да је убијено 8.000 одраслих мушкараца и дечака“, рекао је Херман.
Он наводи да је у гробовима било око 2.500 тела и да је већина тих људи погинула у борби. Али, карактеристика западне пропаганде јесте у томе што су та тела откривена после јула 1995. и зато их убрајају у „жртве геноцида“ иако је већина погинула у оружаним сукобима.
Још један важан аспекат масакра у Сребреници јесте тај да су Срби убијани на територији која се сматрала зоном безбедности, упозорава Херман.
„Сребреница је проглашена безбедносном зоном и морала је бити демилитаризована, али тога се нико није придржавао. Војници босанских муслимана који су убијали Србе били су из Сребренице. Западни медији су то игнорисали. Испало је да су Срби у јулу једноставно све редом убијали“, наводи Херман и додаје: „На суђењу о тим догађајима команданта француске јединице УН Филипа Мориона су питали: Зашто су Срби то учинили? Он је одговорио да је сигуран да су се Срби одлучили на такав корак јер је командант армије босанских муслимана из Сребренице напао Србе пре догађаја из јула 1995. године.“
Херман напомиње да се те речи команданта јединице УН не могу наћи у западним медијима. Другим речима, насиље против Срба је провоцирало насиље Срба, тако да је „покољ у Сребреници“ – велика политичка варка.
„То је било насиље као одговор на још веће насиље, и нису убијани жене и деца већ искључиво одрасле мушке особе, војници. Једна од карактеристика тзв. другог таласа покоља у Сребреници јесте та да је српска армија спасила 20.000 српских жена и деце“, наводи Херман.
Он сматра да су каснија убиства која је починила српска страна, а којих је било, како наводи, од 500 до 1.000 – заправо осветничка убистава.
Др Едвард Херман је рођен 7. априла 1925. године. Почасни је професор предмета финансије на Универзитету у Пенсилванији.
Аутор је књиге „Покољ у Сребреници: Докази, чињенице и политика“.
(Факти)
