Познати писац, економиста и аналитичар Едвард Херман тврди да је истина о Сребреници много другачија од оне коју форсирају западна политика и медији и наводи да су многи бошњачки борци, који су настрадали у борбама, сахрањени као „жртве геноцида“, те да бројне српске жртве прије 1995. године нико и не помиње.
„Покољ у Сребреници обично стављам под знаке навода, јер је у Сребреници било много крвавих убистава прије јула 1995. Муслимани – паравојне снаге из Сребренице масовно су убијали Србе. Према различитим подацима, више од 150 српских села је сравњено са земљом“, наводи Херман.
Подаци говоре о томе да су 2.383 српска цивила убијена од 1992. до јула 1995. године, напомиње Херман и истиче да је то „први талас покоља у Сребреници“. А тек затим је дошао јули 1995. године.
У интервјуу за „Глас Русије“ Херман наводи да су у јулу те године српске снаге заузела Сребреницу и да тај догађај Запад назива „масакром“, што је, у ствари, „политички термин“.
„Убијено је од 500 до 1.000 људи. Погинуло је два пута мање људи у поређењу са претходно убијеним Србима. А Запад тврди да је убијено 8.000 одраслих мушкараца и дјечака“, рекао је Херман.
“У Сребреници је убијено од 500 до 1.000 људи, наводи Херман”
Он наводи да је у гробовима било око 2.500 тијела и да је већина тих људи погинула у борби. Али, карактеристика западне пропаганде јесте у томе што су та тијела откривена послије јула 1995. и зато их убрајају у „жртве геноцида“ иако је већина погинула у оружаним сукобима.
Још један важан аспекат масакра у Сребреници јесте тај да су Срби убијани на територији која се сматрала зоном безбједности, упозорава Херман.
„Сребреница је проглашена безбједносном зоном и морала је бити демилитаризована, али тога се нико није придржавао. Војници босанских муслимана који су убијали Србе били су из Сребренице. Западни медији су то игнорисали. Испало је да су Срби у јулу једноставно све редом убијали“, наводи Хереман и додаје: „На суђењу о тим догађајима команданта француске јединице УН Филипа Мориона су питали: ‘Зашто су Срби то учинили?’ Он је одговорио да је сигуран да су се Срби одлучили на такав корак јер је командант армије босанских муслимана из Сребренице напао Србе прије догађаја из јула 1995. године.“
Херман напомиње да се те ријечи команданта јединице УН не могу наћи у западним медијима. Другим ријечима, насиље против Срба је провоцирало насиље Срба, тако да је „покољ у Сребреници“ – велика политичка варка.
„То је било насиље као одговор на још веће насиље, и нису убијани жене и дјеца већ искључиво одрасле мушке особе, војници. Једна од карактеристика тзв. ‘другог таласа покоља у Сребреници’ јесте та да је српска армија спасила 20.000 српских жена и дјеце“, наводи Херман.
Он сматра да су каснија убиства које је починила српска страна, а којих је било, како наводи, од 500 до 1.000 – заправо осветничка убистава.
Др Едвард Херман је рођен 7. априла 1925. године. Почасни је професор предмета финансије на Универзитету у Пенсилванији. Аутор је књиге „Покољ у Сребреници: Докази, чињенице и политика“.
