Тржиште кривотворених лијекова нагло расте и постаје глобални проблем, највише изражен у земљама у развоју, преноси “Дневни аваз”.
Према подацима Свјетске здравствене организације, десет одсто свих лијекова доступних на тржишту је фалсификовано.
Процјењује се да се око 75 милијарди америчких долара у свијету губи фалсификовањем, а статистика, такође, показује да 60 одсто фалсификованих лијекова буде продато путем интернета.
Ово је за „Аваз” потврдила Наташа Грубиша, директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, нагласивши да грађани БиХ лијекове купују путем интернета или их наручују из афричких земаља због ниже цијене и да су такви производи врло опасни.
– Не зна се постоји ли у њима уопште активна супстанца, не знамо начин њиховог дјеловања, то јест дјелују ли уопште или не, и веома су опасни. Сугеришемо становницима да не купују лијекове путем интернета, него искључиво у регистрованим здравственим институцијама, а то су малопродајни објекти као што су апотеке, и по препоруци љекара и фармацеута – казала је Грубиша.
Она даље наводи да при Агенцији постоји инспекторат и да контролишу сваку увезену серију лијекова.
– Током свог рада нисмо наишли на фалсификоване лијекове. Ту, наравно, не можемо говорити о интернету, гдје се такви лијекови најчешће и продају. Они се, такође, наручују поштом, а то је у надлежности царинских органа. У легалним токовима нисмо открили фалсификате. На тржишту БиХ углавном су лијекови којима произвођачи гарантују квалитет и сигурност – наводи Грубиша.
Фалсификовати се могу и оригинални и генерички лијекови, каже Грубиша, додајући да они могу бити исправног или погрешног састава, без активне супстанце, субдозирани или лажно означени.
– Улога Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, као само једне од карика у систему сузбијања појаве фалсификовања лијекова, огледа се и рефлектује првенствено кроз спровођење регулаторних механизама осигуравања квалитетних, ефикасних и сигурних лијекова на тржишту БиХ којима се штити јавно здравље становништва – појаснила је Грубиша.
Подаци показују да највише фалсификованих лијекова има у земљама у развоју, а то су лијекови против маларије и ХИВ-а, док се у богатим државама кривотворе лијекови за побољшање стила живота, тзв. лајфстајл лијекови, на примјер хормони, лијекови за мршављење те производи намијењени лијечењу еректилне дисфункције (импотенције).
