Јоже Менцингер: Европска унија слична Југославији; Словенија је у коцкарници званој ЕУ
Словеначки економиста, професор универзитета у Љубљани, Јоже Мецингер, говори о томе како се Словенија, некада најразвијенији део Балкана, нашла у дуговима који је даве. Како Србија да избегне судбину Грчке и Шпаније? Да ли ЕУ прети још већи талас социјалних немира? Мецингер пореди ЕУ са некадашњом Југославијом с почетка 80-их.
РСЕ: Да ли је Србија пред банкротством?
Има земаља које су у још горем положају него што је Србија. Земља не пропада. Банкрот земље не личи банкроту неког предузећа, где се мењају власници. У земљи власници остају исти и то је велика разлика. За банкрот земље је битно да имате шта продати. Веома је тешко говорити о банкроту, мада се тај термин користи у тим случајевима.
Не видим много предузећа које би Србија могла продати јер проблем је што се веома тешко налазе купци. Сваку ствар можеш продати за неку веома малу своту, али онда вам то ништа не олакшава. Не видим да је то неко решење. Слична је ситуација са Словенијом, па чак и са Европом. Морамо научити да је привредни раст нешто што је прошло и да се животни стандард смањује, тако да ту нема неких брзих решења, јер се не зна колико ће криза потрајати. По мом мишљењу, ова ће криза трајати док се на њу не навикнемо.
РСЕ: У Србији у приватном сектору су мање плате него што су у јавном сектору. Једни инсиситирају да се то промени. Дрги казу да треба више инвестиција и поспешити производњу, а не кресати потрошњу, да је излаз је у томе да се креше пренапухана администрација, казу други…. Шта би сте ви сматрали правим одговором на ово у чему је сада Србија?
По мом мишљењу ту нема дилеме. Оно што сте ви навели, не решава проблеме. Ако сте ви смањили људе у јавном сектору, нећете те људе запослити у приватном сектору, него ће они постати незапослени. Избацивањем људи из јавног сектора само погоршавате ситуацију пензионерима, који још увек добијају мале пензије. Смањити администрацију, на истом сте. У ствари нема неких добрих алтернатива.
РСЕ: Шта је онда одговор?
Да навикнемо на кризу и на смањење стандарда живота. Наравно, сада је то на различитим нивоима различито могуће. Неког паметног одговора ту нема.
РСЕ: Словенија је некад била пример за овај део Европе. Најуспешнија, највиси стандард…
Ми смо имали јако повољну стартну позицију. Словенији је ишло веома добро до 2004. године. Имали смо раст од 4%. Имали смо вањску и унутрашњу равнотежу. Имали смо мали дефицит, чак смо имали суфицит у размени са осталим светом. Дакле имали смо добар развитак.
Онда је дошло раздобље које називам раздобље хазардирања, када је одједном постало веома значајно да се барата са имовином и да се купују деонице. Словенија крајем 2005. има нето дуг нула еура, а за само три године, до краја 2008., дуг је нарастао на 10 милијарди еура и то углавном на тај начин што су се банке задуживале веома јефтино у иностранству, а потраживања је покривана кредитима.
Тим кредитима су људи куповали вредносне папире. Тајкуни су куповали фирме. Фирме су се шириле у некадашње југословенске републике и све је то ишло веома брзо. Онда је дошло до кризе и одједном је та имовина, која је била више-мање виртуална, отишла испод реалне вриједности и више није постојала, али су дугови остали. Из тога се нисмо извукли јер на почетку кризе Влада није радила ништа. Чекало се док нисмо дошли у садашњу ситуацију.
РСЕ: Да ли прети целој Европи талас социјалних немира?
Сад је ЕУ званично у рецесији. Проблем је када држава има оно што је сада у Шпанији, да 50% младог становништва не ради. Шта тим људима преостаје, него да иду на улицу. Шпањолска, слично као и Србија, решава проблеме унутар породице и везаности за земљу. На тај начин је једино могуће разумети како је Србија преживела ону кризу у деведесетим, само захваљујући помоћи унутар фамилије. Само што то траје неко време.
Сада је ЕУ ипак почела схватати да је њен основни проблем незапосленост, а поготово незапосленост младих. Све је то могло бити препознато пре три или четири године, али је ЕУ почела са штедњом. Проблеми који су настали у финансијском систему су пребачени на јавни сектор. Сада би ми решили проблеме тиме да смањимо јавни сектор. То је глупост. Само ако један радник у јавном сектору изгуби запослење, онда ће у приватном сектору запослење губити два радника.
Оно што је сада у Словенији највећи проблем је да се ми на неки начин морамо решити помоћи од стране ЕУ. Помоћ од стране ЕУ уједно значи и уништење. Грчку су уништили за три године, Ципар за три месеца. Ако би сада Словенија прихватила помоћ, а срећом за сада је није прихватила, онда би смо били у истом положају као и они.
РСЕ: Да ли ви говорите о формули кресања потрошње?
Па да. У савременом свету није проблем на страни производње. Све се може сада произвести, једини проблем, које свако предузеће има, је на који начин то продати. Ако сви штеде и ако нико ништа не купује, онда не може настати ништа друго, него да то све пропада. Ја се слажем са тим да смо трошили изнад свих граница, али то се у свету радило од осамдесетих па на даље, када је потражња за производима више-мање стварана кредитима.
Немачки Четврти Рајх
Она неће показати никакав степен солидарности. Она ће помагати због тога што себи помаже. Читава помоћ Грчкој или Кипру је била помоћ француским или немачким банкама. То је сада више-мање јасно.
И Немачка је у проблему јер ако нико не купује, онда она не може продавати оно што производи. Немачка јесте профитирала од еура. По мом мишљењу, сви размишљају како да изађу из еура, али нико не сме да изађе јер се плаше хаоса који би тим настао. Еуро је конципиран на начин на који је конципирано југословенско братство и јединство. У еуро се није смело ни сумњати, нити је било пристојно сумњати. Створен је као нешто што ће трајати вечито. Чак није био ни предвиђен излазак из еура.
РСЕ: Када већ поредите ЕУ са ЕX-YU, да ли онда ЕУ прети судбина ЕX-YU? Ви сте једном рекли да се ЕУ налази у 1983. години , ако се пореди са ЕX-YU. Да ли то значи да је ЕУ остало још неколико година до разрешнице?
Да, ја тако мислим. Ако гледате дебате које су сада у ЕУ и упоредите их са дебатама у ЕX-YU 1983., оне су веома сличне, а и проблеми су слични. Постоји проблем у демократији – да ли је демократски, један човек један глас, или једна држава један глас. Развијеност је толико различита, као што је била и у ЕX-YU – Словенија и Косово на пример. Упоредите на пример Данску са Бугарском.
Ј. Јанша и З. Јанковић
РСЕ: Само да се надамо да ће ЕУ на паметнији начин да решава проблеме него ЕX-YU. Као резултат борбе против корупције имамо најновије пресуде Јанши у Словенији, Санадеру у Хрватској, у Србији је ухапшен Мишковић, најављују се и друга хапшења. Да ли верујете да је то озбиљан процес обрачуна са корупцијом или мислите да су то политички обрачуни?
Не мислим да је то политички мотивирано. Када су они радили то што су радили, то је било, не само дозвољено, него и хваљено. Сви су ти бизнисмени били лидери који су у том систему радили што су радили и што је у том систему било дозвољено.
Сада се иде у другу крајност, па се све оно што се некад сматрало пожељним, сада сматра криминалом. Раније се претеривало, али и сада се претерује. Сада је све криминал и то је доста популарно. Ако људи лоше живе, онда они морају наћи неког кривца, па се ти кривци налазе у људима који су постали славни, у онима који су прије били бирани за најуспешније менаџере и слично.
Ситуација се сасвим променила. То ништа не решава. То је храна за људе који су незадовољни. Они сада имају осећај да ће кривци за њихову несрећу бити кажњени.
РСЕ: А мислите да нису?
И јесу и нису. Углавном нису радили прави криминал. Узмимо код нас Баучера. Он је куповао деонице Петрола и хтео је постати власник Петрола. Повећао је вредност деонице на 1.000 еура. Он је куповао те деонице на начин да се задуживао. Банке су веома радо то финансирале.
Словенија, као да је ушла у неки казино и веровала да може просперирати на тај начин. Како је био тај казино затворен, они су почели радити неке противзаконите радње да би спасили оно што су створили. Проблем је у томе што су дозвољавали да се то створи. Нудили су кредите, неограничене количине новца у ЕУ.
Када смо ушли у монетарну ЕУ, мислили смо да не треба да се бринемо за било шта јер су се појавиле неограничене количине новца. Веома радо се ишло у тај казино.
(Радио Слободна Европа)
