Београд – Најава министра Динкића да би држава са 25 одсто могла да подстиче оснивање и развој малих и средњих предузећа по моделу који примењује Европска банка за обнову и развој, а да у постојећим подржи покретање развојног циклуса, наишла је, сасвим разумљиво, на подељена мишљења учесника у јучерашњој „Политикиној” анкети. Међу економистима и привредницима преовлађује став да ова мера може да подстакне економски раст и запосленост, неки жале што ће доћи са великим закашњењем, али указују и на могуће злоупотребе.
„Добра је вест да се министар Динкић најзад сетио да је финансирање пројеката акционарским капиталом погоднији начин од финансирања кредитима“, каже Данијел Цвјетићанин, професор економије на Универзитету „Сингидунум”.
„Нажалост, добре вести обично стижу са закашњењем, пошто су, у међувремену, ваљда по наговору евроатлантских консултаната, Динкић и његова дружина финансијских ‘експерата’ готово дотукли модел акционарства, Београдску берзу и тржиште капитала у Србији, да би развили тзв. банкоцентрични систем финансирања, са банкама у страном власништву као главним актерима.
Лоша је вест да се терет Динкићевих ‘сјајних’ идеја поново пребацује на пореске обвезнике, који ће, посредством државе, постати, против своје воље, акционари предузећа која Динкић буде изабрао, примећује Цвјетићанин.
„Ако у државном фонду не буде довољно средстава за све захтеве, а тешко да ће их бити, лако је замислити бројне начине на које би приватни предузетници малих и средњих предузећа могли да одобровоље и ‘испоштују’ Динкићеве ‘експерте’, да би бесплатни капитал био додељен баш њиховим фирмама“, напомиње наш саговорник.
Он сматра да државне интервенције, нарочито комбинације јавних и приватних подухвата, стварају најбољи амбијент за бујање корупције, па би можда Вучићеве екипе истражитеља требало одмах придружити Динкићевим „експертима” који одлучују о додели акционарског капитала компанијама, не би ли се корупција спречила, а не накнадно откривала.
„Најбоље би било да се држава и не упушта у сличне подухвате, него ради свој посао, односно да ствара услове својинске и уговорне сигурности“, каже Цвјетићанин, мислећи на судове, тужилаштва, полицију, регистре, процедуре, берзу…
„Тако би омогућила грађанима да рентабилније, и уз прихватљив ризик, улажу своја слободна финансијска средства у привреду.“
Све што може допринети опоравку индустријске производње, расту запослености и извоза мора бити добро и заслужује подршку сваке врсте, каже професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.
„Замисао министра Динкића један је од могућих начина да се савлада тешка економска криза, са којом се Србија суочава већ пуне четири године“, сматра Савић.
„Реч је о добро познатом и често коришћеном механизму учешћа у власништву, које су примењивале чак и земље ортодоксне тржишне привреде. Америчка влада је 2009. године, да би спречила банкрот ‘Џенерал моторса’ откупила 60, а канадска 12,5 одсто акција, што је овој компанији пружило шансу да преживи и ову економску кризу. Када се ‘Џенерал моторс’ опорави, америчка држава ће продати свој власнички удео у компанији.“
Успех ове мере коју ће министар Динкић предложити влади пресудно зависи од тога како ће се спроводити, указује Савић.
„Ако је намера министара да подигне свој и рејтинг странке, од тога треба одмах одустати“, каже наш саговорник.
„Али, ако се буде остваривала као у уређеним земљама, тада је треба потпуно подржати.“
Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије, сматра да је прихватљива замисао министра финансија да држава помогне добрим фирмама које банке не кредитирају. Услов је да имају профитабилан производ намењен извозу.
„О томе коме ће бити позајмљен новац пореских обвезника треба да одлучују финансијски стручњаци, а они су у банкама“, каже Рајић.
„Услови за добијање тих пара морају бити ригорозни. Да се искључи свака могућност да власт дели новац својим људима. Изгледа да је коначно постало јасно да Србији привредни раст и нова радна места највише могу да донесу домаћа мала и средња предузећа, повезана са партнерима из Европске уније.“
Али, Рајић открива и намеру пословних људи да оснују своју – привредну банку.
„Била би то врста привредне задруге, каква постоји у Италији“, каже Рајић.
„У Србији има и предузећа која имају вишак пара, а кредити би се одобравали фирмама са повољнијим каматама од важећих у пословним банкама. Таква банка била би и неко додатно осигурање предузећа.“
Динкић има добру намеру, али пре него што влада усвоји његов предлог треба да одговори на неколико питања, мишљење је Милана Кнежевића, власника „Модуса” и потпредседника Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника.
„Прво, да ли у буџету има пара за тако нешто, а друго – зашто би се новац делио само неким фирмама, а сви пуне буџет“, каже Кнежевић.
„Зар није било превише деобе пара повлашћенима из касе Фонда за развој, а без резултата. Као да је држави стало да буде једини привредник. Боље и праведније решење је смањивање пореза и доприноса на рад у радно пропулзивним гранама привреде.“
Динкић је најавио да ће његов предлог бити разрађен и предложен Влади Србије у наредних месец-два, тако да још има времена да стручна и пословна јавност каже своје.
План подршке предузећима у реструктурирању
Влада Србије направила је план подршке државним предузећима у реструктурирању који подразумева њихову модернизацију како би могла да изађу из тог процеса, буду самоодржива, запошљавају раднике и купе нову опрему, изјавио је јуче министар финансија и привреде Млађан Динкић.
Динкић је, после обиласка погона фабрике „Прва петолетка” у Трстенику, истакао да је у разговору руководство тог предузећа представило план инвестиција од 11 милиона евра и да је анализирано у коју опрему и области производње вреди инвестирати тако да се новац најбрже врати кроз извозне приходе. „Направили смо конкретан план и следеће недеље руководство ’Прве петолетке’ долази код нас са приоритетима. План инвестиција који нам је изложен износи око 11 милиона евра и ми смо спремни да га реализујемо у наредне две године али хоћемо да најпре кренемо са инвестицијама које у најкраћем року могу да дају највеће ефекте”, истакао је министар. „Дали смо задатак руководиоцима ’Прве петолетке’ да заједно са Министарством финансија и привреде направе план како да за годину и по дана то предузеће изађе из реструктурирања, реши старе дугове, почне нови живот”, рекао је Динкић.
Према његовим речима, уместо само класичних субвенција које у „Првој петолетки” надомешћују вишак трошкова над приходима ићи ће се на улагање у нову опрему јер та фабрика има одличне инжењере и раднике али и опрему стару неколико деценија.
Министарка за регионални развој и локалну самоуправу Верица Калановић нагласила је да је 2013. годину влада дефинисала као годину интензивног рада и привредног опоравка. „Нема привредног опоравка у одређеним деловима Србије без завршетка реструктурирања и решавање проблема предузећа у реструктурирању”, рекла је министарка.
Према њеним речима једно од највећих таквих предузећа је „Прва петолетка”, која запошљава око 4.000 људи, и влада је желела да крене од оних предузећа где су проблеми највећи и где ради највише људи због чега су и њени представници данас у Трстенику.
