Београд – Списак деце и одраслих који зависе од државне помоћи све је дужи, али издвајања из републичке касе не прате њихов пораст. Тако се, пре само пет година, Министарство рада и социјалне политке бринуло о 516.907 својих корисника, док је у данашњем систему социјалне заштите чак 850.000 грађана. Ипак, у 2008. за најугроженије држава је давала 10,2 одсто свог укупног новца, а у овој је издвојила тек 9,4 одсто.
„Тренд буџетских издвајања не прати нагли пораст броја корисника, него је чак обрнуто, долази до пада“, тврди Дубравка Велат, извршна директорка Грађанских иницијатива, које су направиле извештај о резултатима примене мера социјалне заштите и доставила га парламенту.
Она каже да нико није сумњао да ће примена новог закона о социјалној заштити и осетан пад животног стандарда довести до повећања и броја корисника и трошкова, али да држава није направила добру рачуницу:
„Идеја о реформи система социјалне заштите је актуелна већ читаву деценију, па се могло очекивати да ће држава у тај процес ући боље припремљена и са јасном свести колико свака реформа кошта. Ипак, иако се и претходна и ова власт позивају на своју социјалдемократску оријентацију и даље не издвајају довољно новца за своје најугроженије.“
У ресорном министарству су у време усвајања новог Закона о социјалној заштити 2011. године, прогнозирали да ће његова примена допринети повећању броја корисника између 50 и 60 одсто, односно најмање за 80.000 нових корисника, што би требало да прати и планирање увећаних издвајања за бар 75 одсто. До тога, међутим, није дошло.
У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике кажу да њихови буџети нипошто нису скромни и подсећају да се већ годинама уназад ”котирају” изнад 100 милијарди динара годишње, а да већи део одлази управо на социјалну заштиту. Ипак, не споре да уме да ”зафали” који динар.
„У области социјалне заштите, поред оних законских, имамо и друге приоритете и потребе“, објашњава Мића Лишанин, начелник Сектора за социјалну заштиту у овом министарству. „У последњих неколико година нам недостаје одређени кадар, а неопходна су и нова улагања у опрему и неке програме.“
Лишанин каже да им највећи проблем ствара финансирање здравствене заштите у домовима за старе, децу, ометене у развоју, јер постоји много рупа у прописима, па се не зна прецизно шта је чија одговорност:
„Тако је финансирање наслеђеног броја запослених на истом нивоу још од 2005. године, иако се променио и број корисника, а отворене су и нове установе. Истовремено, имамо и проблем недовољних средстава који се обезбеђује преко Фонда за здравствену заштиту (РФЗО).“
С друге стране, у овом ресору кажу да у покривању осталих расхода нема проблема. Укупна издвајања се увећавају за десет одсто годишње што, бар засада, покрива трошкове свих корисника.
Деци годишње 40 милијарди
Највише новца Министарство рада издваја за помоћ деци и породицама. Тако годишње, само на дечје и родитељске додатке, оде око 40 милијарди динара. За социјалне помоћи најугроженијем становништу даје се више од 30 милијарди годишње (у 2011. издвојено 30,1, у прошлој 32,8, а у овој години 35,6 милијарди динара).
