Линколн је једном рекао: „Нико није довољно паметан да би увек лагао са успехом“. Да, али скоро свако настоји да његове лажи имају смисла. То важи и за политичаре, којима су лажио сновно „средство за рад“, па немају много времена за њихово „гланцање“. Треба бити баш сужених видика или потпуно презирати моћ расуђивања оних којима је порука упућена, да би се, са намером да у њих неко поверује, изрекле бесмислице. А баш то је током недавно одржаног предавања у „Центру за исламске студије Универзитета у Оксфорду“ учинио Бакир Изетбеговић.
Осврт на његове бисере отпочнем тврдњом да је ислам у „многе делове Европе стигао два и више векова пре хришћанства“. Фасцинантна лаж! Ислам је настао шест векова после хришћанства. У Европу, која је до тада већ великим делом прихватила хришћанство, стиже са почетком арапских похода. Чак и у неке источне делове европске Русије, где живе муслиманки Татари, ислам је стигао после хришћанства. Извори сведоче да је пре њихове масовне исламизације (10-11. век), део градског становништва и аристократије одбацио паганске култове и прихватио хришћанство.
Ипак, речено је права ситница у односу на наставак. Син Алије Изетбеговића каже да су „Бошњаци прастари европски народ“, који је ислам почео да прихвата „пре доласка Османлија на териториј Босне“. Лаж без премца! Босна се први пут помиње у „Спису о народима“ Константина VII Порфирогенета (905-959), и то као провинција Србије! Византијски цар недвосмислено наводи да је становништво не само тадашње Србије (са Босном) већ и великог дела Далмације, Црне Горе, Херцеговине – српско! То сведоче и повеље босанских владара у временима када је та наша земља постала посебна држава. У њима се јасно каже да су Босанци у етничком погледу Срби, односно да је њихов језик српски.
Босанаци или Бошњаци, то је традиционално био само регионални назив за део Срба, а тек пред крај 20. века, уз много напора да се као такво натури од стране сарајевског вођства, постаје „национално“ име исламизираних Срба. Њихови преци су сви до једног били хришћани, а процес масовнијег прихватања ислама од стране наших сународника, како у Босни тако и другим крајевима, отпочео је крајем 16. века. На основу идентификације са окупаторском Турском, односно уласка у њен религијско-цивилизацијски круг, отпочиње уобличавање специфичности српских муслимана. Ипак, тек уз помоћ титоистичког државног етно-менаџмента, то се крајем 60-их година претаче у стварање нове „нације“ (Муслимана). Да би та вештачка конструкција деловала озбиљније и са историјским континуитетом, пре двадесетак година кренуло се и даље: отпочело је преименовање Муслимана у Бошњаке.
После просипања мноштва наведених и њима сличних лажи, Изетбеговић је позвао тзв. међународну заједницу да стане на пут онима који су„разарали БиХ оружаним средствима“ а који су и даље „снажно присутни“. То је врхунац цинизма, осим ако није мислио на то да Запад треба њега да спречи да шири опасне лажи и генерише мржњу. Па његов отац је био главни разарач БиХ, а Бакир је настављач политике коју је Алија водио. Он је, у договору са Вашингтоном који је очито желео нови рат на Балкану, одбацио Кутиљеров план, којим би БиХ мирним путем била трансформисана у (кон)федерацију националних кантона. Срби и Хрвати су то прихватили, као и Муслимани, да би онда поменути њихов лидер повукао потпис, чиме је БиХ гурнута у тотални рат.
Све у свему, јасно је да се приближавају избори у БиХ. Како је неко рекао, највише се лаже у том контексту (као и у вези са ловачким успесима). Бакир, који је један од првака све слабије СДА, очито покушава да поврати подршку најекстремнијих муслиманских гласача, оних који су од мржње постали аутистични, те су спремни да награде и најглупље лажи ако годе њиховим душама. Њима, а не некоме у Лондону, обратио се Изетбеговић. Он је сигурно свестан какве небулозе је изрекао али дављеник се и за сламку хвата. Уосталом, када им „пригусти“, тако поступају и неки озбиљнији политичари од њега.
Извор: Видовдан
